Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

С тр. «43.

излив гнева и срдите немоћи неких, у остварењу својих циљева и тежња незадовољених чојединаца и индивидуа, који навалице ствар онако нредстављају, како њима у прилог иде, да само симпатије читалачке нублике за себе произведу и ираво стање- ствари забашуре. Циљ таком пискарању, којим се необавештена публика заводи, није и не може бити унапређење саме ствари, и свеетранији претрес њезин у интересу бо.љега просуђивања и решавања о сличним стварима касније, већ проста тежња: хтети понизити углед оног, против кога се стање ствари у лажној еветлости иредставља, да не би онај кога се ствар тиче, изгледао онако кизак, како га његова својства и дела у истини представљају. Мотив, дакле, таковом намерном изоиачивању стања ствари обично еу себични обзири на своје ,,ја"; било то сад ма у коме погледу, и било ма иа који начин да се мисли постићи неки еФект, који ће ту себичну накану задовољити. Лаж, дакле, и уклањање од истине, јесу обично исходиште ири раду већег дела инФорматора нашег новинарства, које је онет тако лакомо и грабљиво па сваку ситницу, која му се дојави у злој намери и с рачуном личним, нротив начелних противника дотичног листа или нротив личних иротивиика људи око тога листа, да такову ситницу Једва дочека и одмах је, расветљену с критиком свога гледишта а без обзира на истинитост стања ствари, читаоцима на уживање онако пружа, како дотичним л.удима око тих иовина годи; и са гледишта законског (а са законитошћу обично се такови свет радо разбацује, који законе најмањс чита и познаје) онако представи, како ће нападани орган или лпце, или као незналица или као неноштовалац и повредилац закона и наредаба изаћи. Можда и није увек криво само уредништво дотичног листа, колико дотични пријатељ дописник или инФорматор дописников, али жалосг је, да се наше нОвинарство радо служи таковим неистинитим и несавесним инФорматорима и донисницима, све и кад се унозори на неистинит-јст навода у односном допису садржапих, што доказује, да уредништвпма напшх листова није стало до ствари, колико до оцрњпвања и маркирања неких тела или неких појединаца, на су весели, да од „својих" људи добију инФормације ма каковог квалитета, да би осим свога главнвг циља имали чим и лист попунити. Далеко је то новпнарство од намере објекти-

вног представљања етвари и праве поуке читалачке иублике, већ се стави обичпо на неко више стаиовиште, с кога се осећа нозваним поучавати свакога без разлике, без обзира на то има ли тој иоуци у дотичном снецијалном случају места или не, и да ли та ноука стању ствари и законском становишту одговара или не. Дотични појединац дописник уобрази себи обично, да он боље види и више зна, него више њих, који су о једној ствари дуже умовали и зрелије можда судили, па се осећа позваним излагати смеју и руглу сваки рад, који не иде у његову личну корист или у корист његових начелних савезника ц пријатеља У новије врсме посведочено и доказано је изван сваке сумње ово, што рекосмо и наведо-' смо о неким дописима и чланцима, што су изишли у загребачком „Србобрану", у вел. кикиндској „Садашњоети" и у новосадској „Застави", у ствари нремештаја јереја Стевапа пл. Видака с администрације нарохије у Араду на администрацију парохије у Вел. Кикинди, и у ствари ностављања јереја и протонамесника Јована Новаковића администратором парохије у Араду. Да видимо редом, колико је у споменутим листовима садржаио истине о овој етвари и с каквом логиком и с каквим оштроумљем располажу дотична господа дониеници и њихови патрони, сједне стране у излагању Фактичног стања ствари, а с друге стране у тумачењу и у примени односних законских наређења, и колико сиже знање исте гоеноде у законима и уредба-, ма, нотребнима нри просуђивању ове ствари. У бр. 124. „Србобрана" ех 1896 вели се у одноеном допису из Арада, да је поеле смрти покојног Ђуре Јеврића, (који је био 1894. године изабран и потврђен за лроту и пароха у Араду, али због неких диФеренција у питању станарипе никако у Арад ни отишао пије), требало било раеписати стечај ради избора другог лица за нроту арадског, но да то није учињено, већ је за админнстратора (наравно протопрезвитерата арадског по стилизацији дописннковој) био постављен Стев. пл. Видак, који застуиа то место већ пуне две године на потпуно задоволЈСтво. Одмах у другом реду иза ових речи сиоменутог дописа стоји, да тај адмипистратор заступа то место већ нуие две године. Колико истине има у овом делу дописа, и како дописник љуби истину, ако је знао за право стање ствари, или ако није за право стање ствари знао, колико с§