Српски сион

Стр. 844.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 51.

труди да исто сазна, и колико Је њему према томе стало и до угледа листа, у који он пише, види се најбоље из овога на аутентичном извору црпљенога стања ствари, Ђура Јеврнћ умро је крајемјуна меседа 1896., дочим јереј Стев пл. Видак нити јест, нити је кад био администратор нротопрезвитерата арадског, јер је таковим био постављен још г. 1893. јереј и протонамесник Јован Новаковић, системизовани нарохијски помоћник у Араду, што се је збило још пре избора Јеврпћева за ироту и пароха арадског, дочим је јереј Стев. пл. Видак крајем 1894. године постављен био само за адмипистратора иарохије арадске. Од куда, дакле, дописнику знање о томе, што не стоји, а да није кадар био сазнати истину у ствари? Читалац може то и сам погодити, кад чита даљу неистину у томе допису, да у место, да се је расписао стечај на нротопрезвитерско место у Араду, а оноје Стеван ил. Видак с тога места просто подигнут без даљег опредељења, а на његово место је за администратора постављен споменути Јован Новаковић нарох кикиндски. — Ово се штампа у „Србобрану" дана 7. (19.) новембра 1896., дочимје расположење о нремештају у питању стојећем учињено тек у седници еиархијске конзисторије темишварске дана 12. (24.) новембра 1896., и то наравно не, како то доиисник злобно и пакосно измишља, без опредељена службеног места за јереја Стев. пл. Видака, које по односним црквеним прописима не може ни бити, док једно свештено лице није од чинодјејства суспендовано, јер „ппПит оШсшт §те ђепевст", али виснрени доиисник измишља то само, да докаже свету, какова неумесна и недозвољена расположења чини епархијска власт темишварска. Јереј Стеван ил. Видак премештен је подједно као администратор нарохије Јована Новаковића у Вел. Кикинду, али не пре 7. (19.) новембра 1896.. како то поуздани „Србобранов" извештач и искрени поузданик јавља, већ тек 12. (24) новембра 1896. Овај премештај пл. Видака иодигао је велику пралину и вику, како се види, по целој територији земаља угарске државе, јер знају за њега: Загреб, Арад, Темишвар, Вел. Кикинда и Нови Сад из односних чланака, у којима се је нашло за вредно нисати о томе догађају, епохалном и значајном, по личности иремештеног лица, и као о неком чуду до сад нечувеном и невиђеном. Нредставља се у тим листовима та ствар као чин насиља и противзаконитости, ночињене еиар-

хијском власти темишварском, како у погледу премештене личности, тако и у погледу српске православпе црквене огпптине арадске. Тако тврди велико-кикиндска „Садашњоет", да епархпјска власт није наименовала администратора арадске парохије по вољи арадске црквене општине. Слободни смо запитати нисца односног чланка у „Садашњости", на основу које законске, у крепости стојеће, установе тражи он од епархијских власти, да шггају црквене општине за њихову приволу при постављању администратора парохије? Требао је иезналицу епархијску власт одмах поучити и уиутити је на законско становиште, да не греши барем у будуће, кад је тако грубу иогрешку овога пута учинила. Мудри савети и наметне поуке увек су добро дошле. Али јест, ко би говорио и писао на памет, ко би могао пребацивати другоме незнање и неразумевање његова положаја, кад се не би могло све то чинити и без изрпчног навођења односне законске установе и односног ваљаног прониса. Умије то наше новинарство врло добро, да само може оиадати, нодметати, омаловажавати и убијатиуглед свему, што треба да стоји на некој висини и да се поштује. За то смо и догпли до такове разузданости на свима степенима аутономног нам управног оргапизма, да се то нико не осећа обвезаним слушати као нотчињени п вршити налоге вишег и претпостављеног; за то и јесмо тако далеко дотерали, да се општине, шта више и свештена лица, устежу, без сваког зазора и стида, извршивати налоге своје иретностављене власти, тако, да се мора и груба Физична сила у номоћ призивати, да се само ауторитет власти сачува и ваља.ност њезиној ' одредби прибави. Поквареност морала и недисциплинованост нижих изазива, госиодине пишче дониса у „АгасИ Кб21бпу"-у, унотребу брахијума при извршивању виших налога; и само људи такове врсте, као што сте Ви, госнодине пишче, могу мислити, да се за то налози ти без брахијума извршити не могу, што су више власти сишле са законитог становишта. Закон своје заштитне моћи не ускраћује ономе ко закон тај ноштује, али иритеже свим могућим средствима на респектовање истог онога, ко га добре воље неће да поштује. Шта би се морало држати за извор власти у свету, кад би свако био мишљења Вашег и Ваших савезника у нонашању према одлукама виших власти? Кад господин нисац чланка у „Садашњости"