Српски сион

С тр . 860.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 52

ко брзо стала радити, чим виде, да нешто иде под капу њихове памети, јер можда у кога има мало памети и преко граница тога њиховог хоризонта душевног. Али човек чеето се затрчава и с памећу својом, тако, да у трку нанред и не види, да може бити нечега на страни, што би ту ствар разјаснило. Па би било добро пре изрицања суда о нечему најпре упитати онога, ко је о иечем већ судио, да он разјасни ствар, пре него гато се изрекне осуда о његовој великој „премудрости " Мало дубље и свестраније треба ту, господо око ,,3аставе" и „Садашњости, да се мисли, кад се хоће штаи над нечијом памети да ломи, а не као гито ви радите, од којих један („Садашњост") од свог, можда у ствари интересираног иоузданика, бачену миеао без иотањег мозгања о њој као готов новац прима и штампа, да би се само могао чудити и нешто свету као чудо изнашати, од кога човеку има иамет да стаје, а други („Застава") у првом листу нађену ту вест — у рухо своје врсте обучену и у својој Форми и на свој само начин — већ за то прештампа без силног умовања о оправданости своје критике, што мисли, да је лист, одакле она ту вест вади, већ довољно и критички о њој иромозгао, држећи, да нији онда потребно да и други људи о њој мозгају и мисле. Изложено је већ напред, да у арадској црквеној општини постоји привремени унравни одбор за обављење текућих црквено-ошнтинских иослова, као и то, да већ године 1894. није хтео доћи на своје место опредељења, у Арад за проту и пароха изабрани тада сегедински парох Ћура Јеврић само за то, гато он није могао добити у Араду за станарану од 300 Фор. стана примерног за њега као проту и нароха тамошњег. Горе изложени интереси службе захтевали су, да администратор нротопрезвитерата арадског буде уједно и администратор парохије тамошње, док се ностојећа провизорија у управи црквеноопгатинској не укине, кад ће се моћи пристуиити и избору протопрезвитера и пароха у Араду. Данагања привремена црквено-оигатинска унрава у Араду нашла се је побуђеном предложити Јована Новаковића, ако би исти хтео доћи и за администратора парохије у Арад, повишицу плате са. 200 ®ор. годишњих. Еиархијска власт није нагала за сходно одобрити повишицу плате из разлога, које одобравају и господа око „Садагањости" и „Заставе," наиме због броја срп. прав. душа тамошњих и због тога, штојетакав

закључак донела иривремена ванредна управа црквене оиштине арадске; већ је епархијска власт одредила, да се има обзиром на горе истакнуто искуство иовисити станарина нроти и иароху арадском са 200 Фор. годишњих. Господа критичари овог расположења епархијске власти темишварске не виде или неће да виде разлике у природи ова два берива, којом се разликом потнуио оправдава иједно и друго расположење исте управе. Њима лебди пред очима само привременост данашњег управног одбора у црквеној општини арадској, па просуђују свако питање са гледишта те ириврпмености, без обзира на то, о каквом се предмету ту ради. Пре свега свакоме, ко здраво и објективно мисли, биће јасно, да је станарина бериво са свим друге природе, него ли је то плата. Пдата се може само из врло важних разлога новисити или смањити, и када се то деси, то бива онда стално и дуго. Станарина пак по својој природи и обзиром на односну законску установу под•лежи честим нроменама, према приликама дотичног места, а што је најглавније, свакој црквеној општини слободно је свагда сазидати одговарајући парохијски стан нли изнајмити за свога пароха одговарајући стан у свако доба и тиме учинити краја плаћању станарине. Из тога произлази јасно могућност повигаења станарине и онде, где околности не говоре за иовигаење плате, кад околности неке говоре за повишење ста[ нарине. С тога не смета томе. повишењу привременост црквено-ошнтинског управног органа, јер је и само повигпење станарине те, према природи истога берива, иривремено ; а најмање смета то повигаењу сганарине у предлежећем случају, кад је већ пре две године баш мали износ те станарине био разлогом за недолазак нок. Тзуре Јеврића у Араду. Привременост управног органа у црквеној општини арадској не долази овде у обзир, јер исти орган није повишење станарине ни закључио био, већ је то обзиром на истакнуте околности одредила епархијска власт. — На први мах и сама носматрана изгледа та ствар самовласним декретирањем станарине-од стране епархијеке власти. Али није тако, кад се узме у обзир, да је унравни орган 200 Фор. берива више за свог свештеника у опће закључио, јер еиархијска власт одобрава проширени издатак са 200 Фор. више, али га | одобрава само у таквој Форми, која тај издатак