Српски сион

Отр. 3.

А прилика за такав рад наш, има сваки од нас, на свакоме мјесту, у сваком положају нашем, па био тај и најнижи и најнезнатнији, јер се не мјери према ономе шта је ко урадио, него, шта је ко могао да уради, према дару кога бмо примили од Бога. Коме је више дано, вигае се и ишт.е од њега. Већи дар изискује од нас и службу и већу и свесрднију. А коме је мало дано, и тај може и тим малим да послужи ближњега свога, као што нас учи то онај из св. ТЈвангелија примјер удовице, која је приложила мало, само двије лепте, али је учинила много, јер је дала све што је имала. Сви смо по томе дужни служити, сви давг \И. сви помагати један другом ио дару, ко&Зрсмо иримили од Бога. Рад, службу, благословио је, осветио је сам Исус Христое, Господ наш и учитељ, својом службом за спасење наше, и оставио нам примјер, да и ми службом својом спасавамо себе и ближње паше. У примјер Христов угледаше се Ученици и Апостоли и толики до данас последователш Христови по свима крајевима крстом Христовим прекрштенога, и вјером Његовом и љубављу просвијећенога свијета. И данас натјечу се државе, натјечу народи и племена и појединци, ко ће боље да послужи, ко више да уложи бриге своје и љубави за срећу и добро суграђаиа, суплеменика и уопште ближљих својих. И у томе богоугодноме натјецању у служби многих и но.јединаца за добро ближњих својих, одликовао се досада, а одликује се Богу хвала и данас, православни српски народ наш. Свједоци су томе толики наши народни Светитељи, крал>еви, патријарси, јерарси и деспоти сриски, толики ктитори и добротвори наши народпи од времена светитеља Саве, иа све до дана данашњега. У толикима Њима имамо ми примјер добрих учепика Христових, нримјер истинске службе Богу и роду, и сада нам више не може и не смије бити тешко слушати ријечи Христове и љубити — служити један другога, као што нас је то паучио Христос Спаситељ наш, и дао нам у томе примјер Он и толики ученици Његови и

носљедоватељи, међу којима су народа нашега угодници Божји и добротвори иапга народни, који нам засвједочише, како се лијепо може извршити заповијест о служби ближњему нашем. И зато ломећи даиас чесницу нашу, ломимо је у духу са свом браћом нашом. У духу, али са срцем пуним љубави, кадре дијелити са ближњима нашима свако добро наше у доказ вјере наше хришћанске и љубави братске. Молићу Бога ја, а молите Га и ви сви, благочестиви христијани, да пошаље свима нама таква Духа и срца и овијех празника Божићњих, Богојав.љења Господња и светитеља Саве и цијеле идуће нове године, и у све дане живота нашега, јер су нам пуни само оии празници наши, које проведемо у духу са Богом и ближњима напшма, и јер су нам веселе само оне славе наше, на којима дијелимо весеље наше са браћом нашом, са ближњима нашима, опако, као што нас учи то сам Исус Христос учител> наш и Спасите.љ. Бог мира и .љубави био са свима вама. Амин. У Пакрацу, пред Божић 1896. Гореспомепути смирени Епископ М и р о н.

Беседа внсокопреосвећенога госиодпна Еппскопа вршачког Гаврила Змејанови$а, прп посвећељ} 1 свећенпка Душаиа ГајиЛа на дан св. оца Нпколаја год. 1896. По стенограФСким белешкама Н. Брашована поправљено. За православног Хришћаиина је права наслада бити сведок благодати Божије; за добру и племениту душу нема веће радости од среће свога ближњега. Ленше нрилике не може бити да нам се душа зарадује, него што је ова данас; јер ево на очиглед свију нас изли се велика благодет Божија и задеси ретка срећа овог брата нашег Душана IIа кад се сви радујете, колико тек моја душа велича трихипостастног Бога, колико су моја уста пуна хвале имена Господа и Бога нашег Исуса Христа, који је мене грешног Свог роба изабрао за посредника, да преко мојих руку