Српски сион

Б р. 1.

ва о животу своме и раду рачуна, и тако живећи и радећи без рачуиа, задужио се Богу толико, да је сам Господ наш Исус Христос морао доћи на земљу, да подмири рачуие презадуженог гријехом рода људског. И Господ Исус Христос дошао је на земљу на данашњи дан, и отночео отплаћивати дуговину отаца наших, и пошљедњи оброк отплатио је давно на Голготи на крсту. Па ипак и даиас још, мпоги и многи живи без рачуна, као да Христа иије ни било међу нама, као да није ии учио, ни засвједочио науку своју дјелима и смрћу мученичком на крсту. Али тај нашега времена нерачун, тишти нас кудикамо више, него ли онај оце наше, по самима Христа Спасител>а ријечима, да ми гријвха не би имали да није Он догиао и говорио, и да није међу нама шворио дјела, која други нико не сатвори. И с тога, што је Он дошао и говорио и творио све нгго је требало, то се ми сада више немамо чиме изговараши за гријехе своје. Данас више ие смијемо живјети без рачуна, јер имамо поуздан кажииут у науци и примјеру Спаситеља нашег и Господа Исуеа Христа. Наука је Његова и примјер нред нама, и сваки изговор за нас престаје. А иаука је та богата и иримјер миогостручан, и да се једно ио једно исиисује, наиисане књиге не би сшале ни у вас свијеш. Но ииак, при свој тој ошпирнрсти и величини науке и примјера Исус Христова, има једна ријеч, која је кадра, да смј&сти у се сву ту опширност и величину, а та је ријеч: љубав! Кад се праштао Христос са свијетом прије драговољне смрти на крсту, рекао је: „ Заиовијесш нову дајем вам, да љубише, друг друга. . . По томе ~Ке свијеш знаши да сте моји ученици, ако љубав међу вама буде." ЈБубав је дакле биљега, по којој се познају они, који су ученици Христови. Љубав је душа Христова у нама, и ко више таквом душом дише, ближи је, сличнији је Христу. А немамо ли у себи те душе Христове, нисмо подобни Христу, и не ври-

једимо ништа. „ Говорили ми људским и аиђелским језицима, иознавали сва иророшшва и раздали све имање наше, а љубави ако немамо, нисмо нитша а , каже св. Апостол Павле. Не вриједи по томе ншпта пи молитва наша, ни милостиња наша, ако није од срца, из љубави, ако пије илод чисте вјере наше и вруће жеље, да учинимо добро, добра ради, Бога ради, а не, да се види дјело наше и награди ма чиме и ма од кога. Та љубав, којој нас је учио Снаситељ наш, треба дакле да је чиста, некористољубива, и да се огледа на дјелу, на елужби Богу и ближњима. Но још и данас чини се многима и многима тешко дисати таквом душом Христовом. Још и данас трује многе и многе себичност, гордост, равнодушност, ма да је Христос те праотаца наших болести излијечио у пама, и ма да је данас у власти нашој дисати онако, како је то за душу нашу боље, а не како је то ћудлшвом срцу нашем повољније. Христос Спаситељ наш, који је дошао да иослужи, а не да мџ служе дао је нама и у томе лијепу науку ијош љепши примјер. Треба само, да се као и Он смиримо, па ћемо тиме врата срца нашега отворити љубави иа сву шир. Треба само да се нрепашемо смиреношћу, па ћемо се моћи увијек да сагнемо пред ближњим нашим и до земље, и да му оперемо ноге, као што је и Христос, Господ наш и учитељ, опрао ноге ученицима својим, а тиме дао примјер и свима нама, да служимо један другога, и перемо један с другога рђу, нечистоту духовну: гордост, самољубље, завист, и свако друго зло. И само треба да се смиримо и одмах ћемо бити и кадри и готови да помажемо, и срцем нашим пуним љубави и саучешћа, и службом нашом пуном вољне, срдачне помоћи наше сваком, ко треба, када треба и у чему треба. И то је она љубав , којој нас сва наука Христова учи, и на коју нас сви примјери Његови упућују. „Мени сте учинили, кад сте учинили једном од најмање бра&е моје вели Христос, Господ наш и учитељ.