Српски сион

^скис*

Год. VII.

' Г - " 1

Број I.

' V

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРДВОСЛЛБНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ К1РЛ0ВАЧКЕ. СА БЛАГОСЛОБОМ СВЕТОГ СИНОДА.

ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловдима у среду 1. јануара 1897.

ЗВАНИЧНИ ДЕО, Његова Светост, Архиепискои карловачки, Митрополит и Натријарх српски Георгије БранковиЛ, благоизволео је патријарашког протосинђсла и мандатара у будимској епархији Лукијана Богдановића, дана 29. децембра пр. г., произвести за архимандрита манастира Беочина; а јеромонаха и намеспика манаетира Гргетега ЈосиФа Јовичића одликоватп црвеним иојасом и дозволити му, да може носити камилавку од црнекадиФе. Његово Високопрео! в чптенство госиодин епискон бачкп Герман ОпачиЛ, благоизволео је дана 25 децембра пр. г. рукоположитп свршеног богослова Милутина Григоријевића за ђакона.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. МИРОН ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈСРИСКЕ ИРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ПАКРАЧКЕ еггисгсогг благочестивом и благовјерном клиру и народу богохраниме Епархије своје мир и благослов моли од свемогућега и милостивога Бога и Спаса Исуса Христа, а од смирености своје шаље архипастирски поздрав и братско цјеливање. Данас. кад се послије примљенога овДЈ е У Цркви са часне трапезе дијела ми-

лости Божје, сакупите око домаће трпезе своје, да ломите чесницу своју, и дадете и тијелу својем дио радости Божићље, молим вас, браКо, сјетите се, да је данашн.а чесница наша, опомена наша, да нам је код Бога, један и једнак дио милости свима, и то, но добрим Дјелима нашим. Само добра дјела иаша, као плод добре и вјерне душе наше и срца, дају нам вриједнћст, као и дрвету што даје вриједиост добар плод, што га иоси и доноси дрво тта себи. Не допоси ли дрво нлода добра, ни вриједпости му пмје праве, имало оно лишћа ма како лијена и велика. Христове су ријечи : да ће се иосјеЛн дрво, које пе доноси плода. А то је судба и свакога од ттас, који нроводи живот без ике бриге и рада, без рода и нлода за се и за ближње своје То слушамо и у св. Евангелију више иута, кад нам се говори о оној великој промјени, ушљед које први буду пошљедњн, а шошљедњи први. Род људски до Христа, није имао при-