Српски сион

Б р. 1

„СРПСКИ СИОЊ"

полагања темеља згради, коју ће каснији векови дозидати и улеишати У П. и III. веку морадоше пастири бранити хришћанство од нанада незнабошких и јудејскнх и других неиријатеља па врло често и својом крвљу засведочавати божаствеиост и свегост хришћанске вере, коју вероваху и проноведаху. При свем том је историја забележила по нека имена првих хришћанских мученика, који доснеше, да и песмом нрославе Господа. Тако Дионисије Ареопагит хвали Јеротеја , ученика апостола Павла, епископа Атинског и мученнка, те велн, да је Јеротеј надмашио све друге појце и песнике хвалбених песама п да су га сви, који су га чули признали за духовита и божанствена песника. 1 — Јевсевије епископ Кесарпјски наводи у својој историји дркве, 2 да је свети мученик Јустин (ј 166 ) написао књигу Појац (фалтгјд), у којој беху песме састављене у славу Исуса Христа, какве већином беху старе хришћанске песме, а можда се у њој налазило и упутство како да се исте иоју на богеслужењу. 3 — Своти Клименш Александријски (ј 220.) завршује своју књнту „Иедагог" нисану 190 године славонојем или имном Хрисгу, а имна је писана дактилским размером. — Даонисије Александријскн хвали духовите песме Непоша епископа Пентанољског (| 246.). које је иисао у славу Госнода Исуса против јеретика Валентиниана п Вардесана. 4 — Много се старао око песме у својој дркви свети Григорије 5 енископ Пеокесаријски (254. до 270). Неке од његових песама поје православна црква и данас, а те су: Достоино и Ир<ШДНО естћ.... Окатк, СКАТХ, С8АТК Гос« подк. .. ©динх сбатк, едннк Госнодк ,.. 'Геве пое,и&... ове су песме увели у литургију евети Ва^илије велики и ЈованДтатоусти, а свети Киприан и Тертулиан говоре о тим песмама као о већ познатима у Картагинској цркви. 6 — Атиноген епископ Ираклиопољски (у Јерменској) савременик Диоклетианов (311.) саставио је песму о Божјем Сину, коју и данас ноје црква на вечерњу. То је имна Ов'ктЕ тиуУн. 7 ' ГакршлЂ. К.љ. 4. гл. 1К (У О .Ј1П. преводу стр. 21Г>.) * Гавр.цјп., стр. 133. 4 IV)., стр. 133. 5 Обаор ц стр 71. ' ГаврЈилЂ, стр. 135. 7 Неки нршшсују ову песму СоФронију патриарху

Најстарије хришћанске песме беху: кратко славословље — Олјвл Отцб и Окшб п ска= то/м8 Д8)(8. — Велико славословље — Оллка тек^к показаеш(Л18 нлјИХ ск^кта, у ком се пева хвала Спаситељу који се родио, слично анђелима којн поздравише рођење Христово нстим речма Та се песма сномиње већ у Апостолским Установама као јутрења песма (Зрос; еозгћуб^). Она се иоје у православној цркви на јутрењу 8 и данас. 0 њој спомињу многи свети оци и Трисвето — Алилуја. Значи: Хвалите Госиода; нојало се још у старом завету. Њиме су обележени н неки исалми. У хришћанској се цркви прво почело уиотребљавати у Јерусалиму, а одунда га је примио п запад. — Илшнх, Тако је. Употребљава се од најстаријих хришћанскнх времена. Алилу а и Амии не преводи се на друге језике већ се чувају као старина. — Песма Симеона Богопримца — Лкигк иЈН^раипи, појана је на вечерњу. Предмет песама прва три века беше уопште слава триличнога Бога, нарочито Богочовока Христа; уз то су стари Хришћани прославл.али у сво.јим иесмама ио свој прилици п Божје угоднике. Истина да код иисаца ирва три века нема указа о овим потоњим песмама; али стално учење цркве о поштовању н призпвању светих, свршавање богослужења на грбовима мученнка, — не противрече претпоставци, да су хришћани првих векова оиевали п иодвиге онпх, којп су крвљу својом засведочили истину учења Христова. Томе у прилог говори и свети Басилије велики у беседи на светога мученпка Варлаама. 10 Кавактер песама овога периода је свечан, а облик слпчан старозаветним песмама Песници не само да нису подражавали незнабошким имнама, но не хтедоше употребљавати ни назив „имна", да не би дали ни најмањег иовода за исиоређење хришћанскога богослужења с незнабошким. 3. Погодније доба за хрпшћанско црквено песнпштво наетадо је са добивеном слободом .Јерусллииском (+ 638.Ј IIо о њој сномиње већ свети Вагилпје Ррдш н. пт 10 нплипи н у 1'пи^ку септумгиите пз {V. Вгка. Иснор. Г.чвр !ИЈГ|.. стр 134. ' У рПМПЈој ИЈИ. ИИ јг 110'у 1!г]||Ц[ОЧ 11.1 .1II ГурГН .ј II у Неде.ву, на паеху и друге свечане дане и на рођен>е Христово, 11 то само енископи, а на Пасху и свештеници. ' Аганаснје Иелики. Кирнло Јерусалимскн, Васп.шје Велики, Јован Златоусти п др. 10 Гаврјилт., стр. 142,