Српски сион

( тр. 8

„српски сион-

опстанак и њезину несумњиву Фактичност. Државна влада ће таку радњу нашег Сабора прихватити готовошћу нравдољубља и искреног новерења, какву нраведност и новереље натријотичка лојалност нравославне иркве н српског јој народа несумњиво заслужује, а какво би витешгву мађарског народа и доликсвало. Стекавши уверење, да радња Сабора нашег има једини смер, да сходно регулише и организује устројетво наше цркве и народно-црквених одношаја, а нривилегијалним нравом стечену н државним законима иризнату и зајемчену автономију да постави на основу легитимитета и сигурних гаранција за њезину Фактичност и стварност, нравдољубље и слободоумље државне наше владе без сумње ће бити вољно таку радњу пашег Сабора препоручити превишњој санкцији. А позната превишња милост и ирослављена владалачка мудрост и гфаведиост нашег иремилостивог Владара, нара и краља Франца Јосифа I., као и превишње изражена Му жеља, да се коначно уређење наше цркве и народно-црквених автономних одношаја изврши, испуњује нас одлучним ув^рењем, да ће гака радња нашег Сабора, нрепоручена по државно! влади на пајвишу еанкцију. ову п получити. Спремимо се, дакле, за таку радњу на предстојећем Сабору. А то није немогуће. Дугогодишњу школу смо нрошли, горка искуства смо ирежпвели; бил_- је времена до.ста, да се мпогом чему научимо. Школовање наше плаћеио је изобилно штетом наше цркве, народа и народноцЈжвене нам автономије. Носледње је време, да им штету надокпадимо и од скуног тпколовања користи дамо. Мало се од нас тражи, па да много, много дамо. Но ма колико ее тражпло, увек је мало, кад онај који тражп има ирава иа то. А зар црква ната нема нрава. кад од нас хражи да омо рч иотинитП и верии ВИ, и кио шакови ди- јој усшроуство урсрЈЈемо ? Зар народ нема ирава, кад од својих синова тражи : да одбаце међусобни гиев и кавгу, особне обзире и нартајске рачу-

не онда, кад највиши интерес народни захтева да су сложни и споразумни? Зар блажена усиомена наших праотаца, и дужност иаше благодарности им пема нрава, кад од нас иотомака тражи, да жртвујемо себе и своја г ја, а оиој тековини, коју су нам они жртвама иајузвишенијим стицали и у аманет предали? ЈеСт, имају права да од нас то траже, и они то данас потражују. А за православног Србина у Митроиолији карловачкој није и ие сме то бити много за давање. Својој цркви, народу и њиховој автономији, дужни смо ми и много више жртвоват:. А ко не уме, пе ће и не може, да жртвује, нека се не наважа па поље где жртава треба; кека се не лаћа посла на родпо-црквенога онај, који себе прегорети није вољан ни кадар Општем добру се мање штети нерадом, него рђавим и пезгодним радом нојединих му синова. Како ко може, нека се спрема, да готов буде у службу стати оииггем добру своје цркве и народа и народно-црквене им автономије, кад ове годиие томе земан дође. И дао Бог, да нас снремне затече, како би на крају ове године могли, дуж и широм карловачке Митрополије и миле нам домовине, рећи Србину сваком, као што на ночетку њезииом желимо: Сретна нам година 1897!

Кратки иеторијски преглед црквенога пееништва. 1. Историја црквенога песништва може се поделити на два дела: први део обухвата првих девет векова хршићансгва, а други време од десетога века до данас. Најважније богос-лужбене песме и највише потичу т ирвог дела, који се може поделити на три периода: 1 ) нрва три века, 2.) следећа четири и 3.) осмн с цеветпм. Каснпји векови су Саразмерно сиромашнији. 2. 1Грва • три века хримћанствп не беху подесни аа развој хришКанскога несништва. У време аиостолско и апостолских мужева био је нравац хришћанског рада управљен на нроповедање јеванђелнја, раснрострањење и утвр1)0ље царства Божја на земљи. Беше то доба