Српски сион

Бр. 1

„СРПСКИ СИОН.«

Стр. 7.

После молитве Богу, одводи нас мисао нашем високопреосвештеном Епископату, на челу са Његовом Светости, патријархом Георгијем. Епископат је један од три Фактора, без којега се организација дркве и народно - црквених нам автономних одношаја не може установити ни спровести. То је неоспорна истина и тако мора бити, где год је реч о цркви, њезином устројству и њезиним односима код нас. Надлежносг и одлучујући глас у тим питањима ирипада Еписконату, по његовом догматичном и канопичком положају у цркви. Оп ту надлежност врши и тај глас подиже по дужностима и обвезама, које је примио на себе положеном заклетвом. Тражити од њега да ту надлежност врши новршно, према разним ироменљивим струјама времена понуштајући, и да свој глас ућуткује нред бујицом и шумом тих струја, ма из ког обзира, на штету цркве, њезиие сврхе и онределења, значи : тражити од Епискоиата, да ногази заклетву своју, да изиевери цркву. А наше је најдубље уверење, да истинито и нравилно ни родољубље ни слободоумље нашега иарода то не жели, јер би извршена така жеља била не само издајство према цркви, него издајство и народне нам среће и нанретка, саме будућности и егзистенције. Напротив, чување иоменуте заклетвеињоме нримљених обвеза и дужности, без разлике нрема свакоме, у цркви и изван цркве, најсигурнија је гаранција за нашу цркву и наш народ у тој цркви. Не улазећи у поједииости истакнутог нитања, што ћемо учинити другом приликом, наглашујемо само, да су захтеви иашега Епискоиата, које ће он у име цркве и за цркву, а рад добра народпог, при предстојећем организаторном нослу ностављати, такви, да су иауком и духом наше цркве онравдани, обзиром на потребе нашега народа неонходни, а за правилан живот нашег автономног народно-црквеног организма и за очување и осигурање наше автономије спасоносни. И ко год иредстојећи организаторни посао са га три становишта буде проучавао и хтео га врпшти, тај ће се са својим Епископатом срести, сложити и сиоразумети. А озбиљност

тога посла, као и прилике и стицаји околности, под којима ће се ои имати предузети и крају своме иривести, одлучно захтевају, да се тај посао предузме и сврши у том сиоразуму. Да до тога споразума дође, треба се чувати и избегавати распиривања страсти и алармовања по народу, те а рпоп везивања руку, нотребних за тај споразум. Саборски Одбор, но припадајућем му делокругу и дужности, утаначио је начелне стране оргапизаторног статута, ког ће као свој нредлог подастрети Сабору нашем на решаваље. Стилизација и утаначење ноједииости тога статута поверени су засебном нододбору, који на том послу ради. Нама нису познате ни начелне установе и одредбе тога статута, и зато се у нретрес и говор о истима не можемо за сада ни упуштати. Али сумње не може бити, да ће се статут изнети иред Сабор по претходном споразуму са нашим Еиископатом, и да ће такав. примљени статут наћи потпоре у св. Архијерејском Синоду. Доготовљени статут, као и остали нредлози за Сабор, изнеће се на јавност путем штамне. До тога времена, интерес ствари захтева, да се он мирно сачека, а предан јавности, да се узме, колико то потреба саме ствари захтевала буде, у иретрес објективан и стваран, под руководством истините љубави и одапости општем нам послу и добру иародно-црквеноме. Свака аиимозност, ма с које стране се она појавила, сваки партајски субјективизам, са ексцентричним Својим егоизмом и емеровима, ма под којом Фирмом родољубља они истицани били, биће само убитачан прејудикат успешном раду предстојећег Сабора, биће само на штету онога добра, које сви желимо нашој цркви и народу, на штету оних интереса, коЈИма желимо себе сви у службу предати Ако се тога чували будемо и сачувати знали и хтели, радња предстојећег нам Сабора доиеће иашој цркви и народу потребна и жељена мира и задовољства, организму њиховоме неонх^д«^^&!1Ш?е за нанредан и снасоносан р^ј^ак^^-^Цшој I автономији јамсгва за с^1^р^ж<-^Шшти