Српски сион

Н р . 2

„СР ПСКИ С ИОН."

<-тр . 27.

ономе што је племенито, Ти нам најлепше показујеш како треба да нам је света вера и народност мила, за то си Ти свети владико међу нама чувен и Виђен, а ко па Тебе и на Твоје достојанство напада, тај напада и на саму веру и народност нашу. (Бурно одобравање). На жалост и међу нама овде у месту нашло се неколико заблуделих еинова Твојих, који Те по јавним листовима вређају и на Твоју личност и на Твоје достојанство на најнедостојнији начин нанадају, аии за то они и не деле радости данашњег великог празника мира и љубави с нама, њихова је савест немирна, у њихове душе уселио се сатански дух и тешко би њима било кад би их твој праведни гнев постигао, јер од Тебе зависи, да их се рука правосуђа дотакне. Али Ти се, свети владико, знаш над њиховим пакленим страстима узвисити. Ти си благ архипастир и добар отац, па им прашташ њихова недела; јер они не знају шта чине, они Теби не могу у ничем наудити; јер је истина и нравда на Твојој страни. Али ради чега управо они нападају на Тебе? Зар за то што ти тежиш за тим, да у цркви и школи и ошитини влада ред?! Зар за то, што Ти не допушташ, да се црквено имање харчи и тлачи већ, да се са црквеним имањем савесно управља? Томе се само њихово беснило и њихова развратност противити може. Ово све споменух нерадо, али морадох ради мира и угледа Твог. Сад прими, свети владико, наш синовњр поздрав на овај благи дан и ми ведрим челом а чистим срцем желимо, да Те небесни Творац, здрава, чила и у доброј вољи до крајних граница живота човечјег одржи, да узможеш сву снагу Твоју уложити, како би нашу свету цркву, школу и народност спасао, и тиме благостање Твог милог српског народа унапредио. Уједно Ти као Божићњи дар, свети владико, предајемо ову новереницу,* у којој Ти више од 300 овдашњих грађана изјављују евоје безгранично поверење, приврженост и синовљу оданост, одбијајући све нротив Тебе наперене нападаје са гнушањем и презрењем. А Тебе, свети владико, молимо, та као деца Твоја, да не клонеш у Твом светом позиву, већ да се и од селе за нашу милу веру и народност својски заузимаш. Жџвио/" Громко „живио свети владико" попратило је лепе речи г. Ј:'аји/1а. а често су га прекидали * Саопштену пред овим дописом. Ур.

усклици: „Тако је." Пошто се заносни усклици стишали ироговорило је ЕБегово Бисокопреосвећенство, видљиво гануто, овим речима: „Хвала Бам, господине председниче, на тој лепој речи, на топлом том поздраву. Хвала Бама, браћо моја, на овако лепом Божићњем дару, као што је ова повереница. На бону душу моју пао је благи мелем, а тешка брига уступила је лепом наду, да ће се Србиново зло докончати, да ће се сљубити настир и стадо, да ће се измирити брат.с братом и пасти један другом у загрљај. Не замерите ми, тпто Вам у овако простој речи изјављујем хвалу моју; у другим приликама умео бих Вам бол>ег и јачег израза моје благодарности и љубави дати, али сад ми је потресено и срце и душа; јер знам, шта Вас је скупило око мене, видим Вас, добру децу на окуиу, да убришете сузу ојађеном оцу своме и да му ублажите бол душе његове. Ево ми се од узбуђености грло стеже и тешко ми јеговорити; суза ова нек Вам даље каже . . . Добр'о' сте рекли, господине прсдседпиче, да је народно име и православна вера највећа светиња Србинова. Добро сте рекли и нико не може иорећи. да су у првом реду и по најбоље позване српеке владике, да ту светињу чувају. Да ко ће чувати народу ту светињу, ако не ће сриски владика? Ко ће бранити народ, ако не ће сриски владика ? Ко ће водити народ, ако не ће . српски владика? Па како је прирасла за ерце моје та ерпска светиња? За сриски образ и српску веру стао сам пред турски топ и пошао сам на оштри нож љутог Арнаута, за ерпску цркву и школу, за српску сиротињу давао сам често и пос.:едн>у пару. Па може ли ово срце данас неосетљиво бити према тој светињи, могу ли ја оно у бесцење дати, за што сам главу залагао и залогај од уста откидао? Ја се Бога бојим и верујем у Његов суд, штујем п љубим сномен оца свога и мајке своје. Па могу ли ја ма и иотајно изневерити оно, на што сам се пред Богом заклео, кад знам, да се испред ока Божјега ништа сакрити не може. Које благо, која слава, које достојанство, могло би ме склонити, да повредим гробове мојих милих родитеља, који су ме учили вери православној и дали ми у аманет српско име и сриску славу! Јоги рекоете, господине иредседниче, да оеим овс дружине, још и многи вршачки грађанин негодује, што се моја личност на најпростији н%