Српски сион

Стр. 28.

„СРПСКИ СИОН."

бр. 2

чин погрђује и достојанство српског владике бесомучно обара. Што се моје јшчности тиче, буДите спокојпи, браћо моја, јер ме се простота дотаћи не може, јер високо стојим над њом; ни злоћа, ни пакост, ни потвора, не може занирити душе моје, која се оденула у правду, у истину и у мир Божји. Живот је мој отворена књига, где се сваки лист бели у чистоти. Жалим до душе ону дружину, која иза бусије стоји и осим што руглу измеће лепо и поштено име појединца, вређа на дивљачки начин чак и част једне срнске свештеничке породиде. Што се њихова нападаја на моју личност тиче, изненађује ме до душе, јер ја никад у моме животу никог нисам навлапт вређао, на ни овде у Вршцу, али ме не вређа, јер знам да не насрћу по уверењу, него ио тренутној страствености, које ће нестати, док се увере, да онај, који жели реда и рада и који чува оне паре што их сиротиња на олтар Божји приноси, не вређа закона. Просто им од мене било и молићу се Богу, да им опрости, јер не знају што чине. Што је иак до угледа и достојанства српског епископа, ту бих се могао зауставити. Но зар данас, кад се небо и земља љубе, зар на овај дан, кад се мирбожају најљући ненријатељи, зар данас да им суд изричемо? Не браћо, просто им било од нас, а Бог милостиви да им помогне да пођу правим путем, да се сете свог образа и своје части, па да поштеде невине у њиховој части, да се сете своје деце и свога огњишта, па да се не дотичу ничијег образа, а најмање срискога. Још једном, браћо моја, срдачна Вам хвала!" Говор Његова Високопреосвећенства саслушан је с великом нажњом и учинио је силан утецај, а иопраћен је бурним усклицима „Живио!" Пошто се Његово Високопреосвећенство љубазно разговарало са многим члановима ове депутације, разишли су се они својим кућама весела срца. На други дан Божића, носле архијерејске литургије у успенској цркви, поздравило је нреко стотине грађана, под водством тутора исте цркве г. Арона Торбаревог, Његову Високонреосвећенству празник и благодарило Му што је тога дана изволео одслужити свету литурђију у храму њихова краја.Његово Високоиреосвећенство изволело се лепим речима захвалити на тој лепој пажњи, поучио је сакупљене, да чувају своју нрадедовску веру и народност сриску и благо-

словив их архијерејским благословом, оирости се с њима уз њихово клицање: Живио свети вла дико! —.—

ЛИСТАК. Б Е I Е Ш К Е. (Честитања нове године св. патријарху Георгију .) У очи нове године, носле вечерњег богослужења, предстали су Његовој Светости, преузвишеном господину патријарху Георгију, да Му поздраве и честитају нову годину, представници местног свештенства православног и и римокатоличког; представниди политичке и судске власти, автономно чиновништво, просветни заводи, грађанство и изасланици занатлијског удружења. Љегова Светост је благоизволела све честитке са задовољством иримити и саслушати, те на све најмилостивије одговорити. Сутра дан, на саму нову годину, по утврђеном обичају, поздравили су нову годину Његовој Светости архидијецезални манастирски настојатељи, међу којима и г. г. архимандрити Иларион Руварад, Платон Телечки, Митрофан Шевић и ЈГукијан Богдановић. У име свију поздравио је Његову Светост впреч. г. архимандрит Руварац у лепом и срдачном говору, који се Његове Светости најпријатније дојмио. Његова Светост се топло захвалила на честитци својих подручних и оданих му манастирских настојатеља, и том ириликом метнула им опет на срце напредак поверених им кућа, чистоту живота и добру дисциплину кућевну. (На дан об . Богојављева) служио је св. патријарх Георгије литургију и обавио велико водоосвећење у саборној цркви. И ове године су богосл} г жењу нрисуствовали питомци војничке кадетске школе у Каженици и њих 18 били гости на ручку код Н>егове Светости, којом приликож их је Његова Светост иодучшга и посаветовала очински о дужностима њиховиж у верности према превишшем престолу и најмилостивијем цару и краљу нашем и жилој дожовини, а тако и о дужностима у одаиости вери, цркви и народности им. (Из Темишвара) нам пишу: Његово Високоиреосвећенство господин еиископ Никанор присуствовао је свечаном богослужењу, одржаном првог и другога дана светога празника Рождеста Христова, у градској односно фа.брпчкој срп. прав. цркви у Темишвару: и у обема је, сам сгојећи на- амвону, изговорио