Српски сион

Бр. 3.

„СРПСКИ сион. а "

Стр. 57

демо ; што је охладнело — загрејемо; што је завађено — измиримо. Чувајући наше највеће светиње: веру, име и језик, гајећи међусобну љубав и подижући слогу у народу, Просветитељу нашем одуживали би дуг, њему би то била служба најдостојнија, радост најмилија, утеха најслађа. Само тако радећи и живећи, могла би иам из пунијих груди, веселијих срдаца, мирније душе, одјекивати на све стране милопојна химна: Ускликнимо љубављу Свешишељу Сави!

Р е ч коју је говорио Јован Живанови! ироФесор о св. Сави 14 јан^ара 1897 у дворници сриске иравославне вел. гимназије у Карловцима. (Свршетак). Ваша Свешосши! Многоиоштована господо! Пчеле су у својој домовини главни стун. Оне су дојиље и дадиље, оне су радилице, које излећу наноље, сабирају медљани сок, цветни нрах, лем, воду носе, брину се дакле за хлеб насушни. Оне су неимари, вештачки зидари, које граде себи дивне зграде у облику саћа, којем се диви и сам човек и једва се у данашње дане довио да у том послу имитује нчели. Оие су иаоружани војпици, који бране јуначки своју домовину презирући живот свој кад је домовина у опасности. Свака је пчела неуморни раденик, свака је нчела дадиља и дојиља, свака је вештачки зидар, свака је храбар војник, који је привезан за своју домовину неисказаном љубављу, оданошћу и крајљим пожртвовањем. Али оие су и саветници санитета. Оне се брипу да је највећа чистоћа у њиховој кући. Оне пазе на ред у кошници. Свака пчела мора радити. Свака је вредна и од пчела нема вреднијег створа под овим сунцем на земљи. Свака ради без престанка и без санка дању ноћу. Никад нема мира, никад нема одмора. Могао бих скоро рећи: Пчелииа је вредноћа апсолутна. Она живи само да ради и она се за шест иедеља тако израДи да поетане неспособна за даљи рад. Нчеле ће овакога инвалида одмах из своје заједнице таки искључити. Истераће га из

кошнице и тим ће га изложити непријатељима да му ншвоту учине крај. Пчеле не мају болница него своје болеснике и инвалиде излажу шнартански њиховим непријатељима на погибао. За члана њихове заједнице, који не може радити, оне немају милосрђа, Свака пчела мора радити, свака мора биги чила, здрава и само као така има места у заједници, у роју. Роју је пчелињем једина наслада рад, јер се само радом могу одржати. Без рада иема напретка у друштву. Рад је извор свему напретку друштвеном, рад је извор свију врлина њихових. Кад оваку заједницу пчелињу узмемо на око, онда морамо запи тати: има ли какво друштво људско на землш, које би овако било уређено као што је друштво пчелИње? Многи држе да је друштво пчелиње налик на апсолутну монархију и веле да је у кошници друштво уређено као што је апсолутна монархија код људи. Они веле : Матица је госиодарица у кошници. Н>ој се покоравају све пчеле, њу служе, хране и негују. Она има увек око себе пратиоце своје. Речју она управља целим друштвом и њој се цело друштво покарава. То пак није истина Ко је добро познат са пчелом, са животом нчелињим, тај мора то норицати. Најмање је матица у кошници господарица. Што неки хоће да је матица господарица у друштву, то долази отуда што су површно рад и живот пчелињи носматрали, те стога несу ни дошли до потнунога сазнања живота и развитка пчелињега. Матица никако није господарица у кошници. Она има свој одређепи круг делања. Она је опћа мајка целога друштва и више иишта, а пчеле чла-. нови друштва, које раде, хране, бране и заиоведају. Пчеле хране, иегују, лицкају и чувају матицу донде, докле она свој одређени посао ради и докле може радити. Како пак матица изгуби плодовитост и постапе неспособна у свом кругу делања, пчеле ће је убити и заменити другом плодном матицом, која ће друштво умножавати и не ће дати да друштво угине. У кошници је подељен рад. Матица је одређена да само умножава друштво, да је права мати друштву. Нпје ли кадра то бити, друштво ће је убити и заменити онаквом, која ће