Српски сион

Број 6.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 95.

на дару твоме топлу хвалу од народа свог. А глас тај хвале овако се чује: „За живота и на часу самртном љубио си народ сав, по самрти твојој љубиће те и иосити у срцу свом народ вас. Благо оном, ко довијек живи. имао се рашта и родити." Госнод Бог даровао ти велик таланат благо земаљско — али га ти ниси закопао, дао си га, поклонио народу свож на вечна времена, за то те и хоће сусрести десница бг>жја и милост ти његова овако рећи: „Слуго добра и верна. у малом си ми веран био. над многим ћу те ноставпти, уђи у радост Господа твога." Полазиш гробу хладном, матери земљи. Па шта је гробље? „Гробље ј' земља, ком се ходи, гробље ј' вода, ком се броди, гробље врти и градине, гробље брда и долине, свака стона: )-роб до гроба. Нема броја у земљици гробовима. Милијоне ирогутала ј' тама, нико их се више и не сећа но по гдеком увек гори свећа,, ид' је свећа ил' је име светло, ил' су дела. , која се не гасе, иа редове недогледног гробља својом зраком красе. Ти гробови , стари нови, они сјају своком нараштају И твој %е гроб сјати и потољем нараштају српском, никада га заборавити не ће, из год у год побусиЛе га венцем славе и хвале љубав народа српског! Умр'о си, — ал' не, ниси умро, ти живиш, и живићеш с колена на колено, у хиљадама срдаца српских, у којима ће вечно уписано бити незаборављено име роЈољуиц,а Мунчића Кузме. Одужио си дуг и Вогу и народу своме. За то му, молимо ти-се Госноде Боже, прими душу у насеља рајска и удостој га блаженства вечна. А теби, покојниче велики, на растанку земном овако вапијем: пођи мирно вечно спати, благослов и љубав народна те и за гробом прати. Вечна ти иамет!

Записник. Збора. одржаног у Иланчи 2. фебруара 1897. Пошто је г Душан Јанковић из Добрице Збор ноздравио и овај позвао да председника изабере, буде за председника једиогласио изабран г. Коста Кочоба из Самоша. Председник заузевши своје место, благодари се на иоверењу и позива збор, да из средине своје 2 перовођа и 4 повереиика изабере, који ће рад обављати односно на ред пазити. —

Усљед тога буду за перовође Душан Ј1амбрин из Иланче и Живојин Д. Касапиновић из Добрице, а за новеренике Тоша Дрндарски и Гига Дрндарски из Добрице, Ђока Максимов из Маргитице и Петар Гајчанин из Иланче изабратџ. Пошто је Збор конституисан донешена је следећа једногласна резолуција: „Ми Срби срп. ист. прав. вере, братски са купљени из општина: Иланче, Добрице, Фердина ; Самоша, Алибунара и Маргитице, гнушањем и негодовањем извештени смо о оним подлим нападајима, којима су вршачки т. з. радпкални Срби нашег љубљеног архипастира Љегово Високопреосвештенство Господина, Госнодина, Гаврила ЗмејановиЛа гадно напали. Када на ове гадне нападаје изражава сакупљени Збор Срба своје негодовање, уједно сакунљени изражавамо Његовом Високопреосвештенству нашем љубљеном енископу госн. госп Гаврилу ЗмејановиЛу своју искрену љубав и синовљу оданост и поред истога умољавамо Његово Високопреосвештенство, да у својем Свевишњим Творцем — благословеном раду и даље истраје и да Своме стаду и на даље учител>ем буде, да би истоме у срце усадио најглавније дужности, тј. да верује у Свевишњега Творца, у својој прадедовско^ вери истрајно буде и да своју — нама свима милу — домовину и отаџбипу Угарску љуби. Са одржаног збора у Иланчи 2. (14.) о>ебруара 1897. год. Коста ј Кочоба с. р. председник збора, Душан Ламбрин с. р. перовођа збора. Живојин Д. Касапиновић с. р. перовођа збора, Тоша Дрнданрски с. р., Гига Дрндарски с. р., Петар Гајчанин с. р. Ђока Максимов с. р. цовереници.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Радн-а епархијских влаоти у Вршцу). I. Еиархијска конзисторија вршачка држала је дана 20. јан. (1. фебр.) о. г. своју редовну седницу, којој је услед болести Њ. Високопреосвећенства г. еппскопа Гаврила , председавао најпреч. г. Сава Стојшпћ, окр. протопрезвптер панчевачки. На седнпци решено је, преко 50 предмета, кеђу њима неколико важнијих. Међу осталима решено је: Узет је на знање извештај окр. протопрезвитера вршачког, да је јер. Душана Гајића у администрацију парохпје Алибунарске увео. — Расиисаће се стечај на упражњену паро-