Српски сион

Стр 94.

„СРПСКИ сион ц .

Б р. 6.

закона и претпостављенпх власти смеју и могу изигравати, — нашли смо тај ноступак (име и мрезиме) у онсегу ове митрополије неправилним и апсолуторну сведоџбу његову коју је неправилним начином добио, неваљаном и односно ништавом прогласити. Услед тога имамо част умолити Ваше Високопреосвештенство, да Ваше Високопреосвештенство реченога богоелов; на основу те сведоџбе рукоположити, односно к руконоложењу припустити не изволи, већ истога (ако би се иријавио) упути, да прво редовним путем доврши богословију издржавши каштигу релеговања. У Карловцима , 6. (18.) новембра 1896. Георгије с. р. Патријарх. Ово високо решење доносимо ради знања и равнања како уирава богословскпх училишта, тако и слушалаца њихових. Реч над еамртним одром КУЗМАНА МУНЧИЋА, народ. добротвора, ! 6 децембра 1896 год. у В. Бечкереку. Рекао: Жарко Стакић, свештеник. „Где су светске страсти, где аемаљске бриге, где је злато и сребро, где множина слугу и жагор: све је то земља, све пенео, све сенка! Но ходите, завагшмо бесмртноме цару: Госноде вечних твојих блага удостој умрлога међу нама, унокојивши га у блаженству твоме, које не стари." „Наши дани све су блеђи а јунаци све су ређи." Да, покојниче драг, јунак си био, ко те год познаво а нознавасмо те сви. Та овај живот наш и није ништа друго, но борба љута, разбојиште људско и у свој дугој борби тој борио си се ти чаено, вредно, поштено, јуначки, српски. Поштен на речи, челичан карактером, вредан на делу, у свему и свачему чистих руку, нрожет љубављу ка цркви и школи нам срнској, — свагда си се борио са чашћу, да нам процветају и ославе те светиње наше, та два ока у глави нам српској. А за све те труде и иодвиге твоје ниси ни могао друго пожњети што, до љубав и поштовање народа овог. За то те је за часна живота твога и ставио на угледно место одборника, старатеља па и председника општини нам црквено-школској. А колико си се бринуо за добро и процват општине ове, појмићемо, кад се сетимо, да си — и ако болан — вршио тешку

дужност црквеног старатеља. Под твојом бригом и надзором никла је из рушевина велељеина црквена кућа у главној улици. Где год је требало рада и реда, вредноће и истрајности, ту се о твоме имену с ноштовањем и признањем говорило вазда. Међу првима први си био. где се тицало добра општег. И за све ове врлине твоје, пекојниче мио, са светога места овог иолажем ти овај венаг^ признања — неувеле славе твоје — оплетен љубављу и захвалом местнога Српства — на уморне скрштене беле руке и родољубиве груди твоје, да ти црна земља што лакша буде! Изгубисмо те, покојниче врли. Терет ми је то изрећи, кад помислим како ј' тешко заменика теби стећи". Људи твога положаја, твога значаја у нашем су месту ретки, мало их је као воде на длану: „За то и туже за тобом наши рукосади, старче , на ког су се угледали млади". На тебе ће се млађе поколење угледати, ти ћеш му нример и узор бити: „И у злу и у добру •— то нам нико не закрати, име твоје, леио име, дуго ће се спомињати." Полазиш, иокојниче драг, у хладпи гроб. Самрт те снашла, не носиш собом ништа до: скрштене беле руке и праведна дела своја. Но дела та славиће те и заступати не само пред лицем божјим, већ ће и далека поколења сриска сиомињати име твоје дично. Са сузом признања заливаће гроба твога, иалиће воштаницу свећу пред споменом твојим, а на гробу твоме учиће се и деца сриска, како треба свој род љубити. Да, дела, та добра дела, која су у последњој вољи твојој пробила кроз зидове самртне ти одаје, и која ће одјекнути надалеко : ашром целога Српства, јасно и гласно ће казивати за светло и дично име добротвора народног: Кузмана МунчиЛа ! В елик дар: две стотине ланаца бечкеречке земље наменуо си у последњој вољи сиромашној просвети српској, а родољубива душа племените и честите љубе твоје светлу замисао твоју привешће још дичнијем крају! Блажени сени: Саве Текелије, Вуковића, Сабова, Герескога, Нестора Димитријевића и Гаје Адамовића шире руке и грле те у духовном колу свом и љубе те целивом брацкиж. А захвалне усне народа твог шапућу молитву тиху за спасење и нокој велике и родољубиве душе твоје! Са овога, дакле, места светог, по превасходству у храму просвете јеванђељске — нрими