Српски сион

В р. 6

дутост и о тле баци све њихово слеиило, називајући се иозваним. Јер не пронађох сам, вели, што научих, нити сам то својом мудропЉу докучио, већ када цркву гоњах и иустошах био сам иозван. У том је све онога, који нозива, а позваном, рећи, ништа не остаје до једина покорност. Исуса Хрисша. Ваш је учитељ Христос, а ви зар људе намештате за прве учитеље? Вољом божјом. Бог је наиме то тако хтео да се сиасете; јер ми не учинисмо никакво велико дело, него божјом вољом нађосмо снасења, и кад је Бог изволео бисмо позвани, не зато што смо заслужили. И Сосшен браш. Сад се опет смирава, једначећи се са много нижим од себе; та велика разлика беше између Павла и Оостена. А кад је при толикој разлицн изједначио са собом незнатнијега, како да се оправдају они, који презиру људе према себи? Цркви божјој. Не овога или онога човека, него божјој. Која Је у Корипшу. Видиш ли како сваком речју обара њихову надутост, и свим и свачим њињачио је свима нарочито трговином и индуотријом, господарећи двема морина (Мтапа). У неимарству и олигсарству чини се да су Коринћани учитељи остадим Грцима. Било је у њему негда преко по иилијуна становника, рачунајући велик број робова. Пошто га Римљани разорише 146. год. пре Хр., лежаше за ототину година, рећи, урушевинама, докле се за Јулија Цезара опет не подиже, а за првих царева римоких опет не процвета. У време апостолско беше то опет угледан трговачки град, богат, раскошан, поносит и неморалан. Уз добро стање разбокорио се био толико неморал у том граду, да је од имена његова постала реч, која је значила „неморално живети" (хор^акс^еаЗт). Цвала је ту у то време и софистична зилозоФија, и по свем и свачем беше то врло незгодно вемљиште за семе божанетвене Христове науке; а колико имје требало те науке, то су Коринћани једва оеећали. Па ипак је св. Ап. Павле створио онде хришћанску опћину, задрдржавши се у граду преко годину и по дана. Јавио му се у ону Христоо и опоменуо га да се не боји, него да ради. (Дела ап. 18, 9—11). Посде њега наставио је радити учени Аполос, Јудејин из Александрије, пређе ученик св. Јована Крститеља, али тако да је одмах имао и своју странку, којој се више свиђала његова ученост него простота Павлова учења. Тако се јавише неколике страаке међу Хришћанима Коринтским, од којих једна узе за углед ов. Ап. Петра. Мучно је било држати ову малу цркву у заједници и утврдити ј.ој верне како треба; зато им Ап. Павле пише ову посланицу из Евеса (?), ударајући нарочито на неморал и немар у друштвеном животу и на субјективноет у схватању вере, па обарајући прецењивање људске мудрооти пред божјом вечном иотином. — Омилије Златоустога на ову пооланицу спадају међу најврснија дела великог беседника и тумача св. књига. — Превод је по тексту у М%пе-а. Прим. прев.

хов дух к небу упућује? Црквом божјом назива их, хотећи показати да треба једна да буде; јер ако је божја, уједињена је и једна је, не само у Коринту, него по свој васељени, будући да име „црква" не значи цепање, него јединство и складност. ОсвеЛенима у Исусу Хрисшу. Опет име Исусово, а нигде не ставља име људско. А шта је освећење? Крштење, очишћење. Сећа их наиме њихове нечистоте, од које их избави, и учи их да буду смерни; нису се богме посветили у својим заслугама, него у божјем човекол>убљу. Позваним свстима. Та то баш што сте вером спасени, вели, ни .Је ваше дело; јер нисте први приступили, него сте позвани, тако да ни то мало није све ваше. Па ни да сте сами собом дошли, ви који сте били подложни безбројним гресима, ни тако не би вас ишла хвала него Бога. Због тога и Ефесцима у посланици 1 говораше: МилошИу сше смасепи кроз веру, и шо није вагае дело. Ни вера ваша није сва ваша, јер ви не претекосте вером, него тек иозвани послушасте. Са свима, који иризивљу име Госаода нашега Исуса Хрисша. Не овога или онога човека, него име Гостдње. Па сваком месшу, и њихову и нашем. Јер и ако је ова иосланица написана само Коринћанима, сећа се и свих верних по целој земљи, хотећи иоказати да треба једна црква да, је по свој васељени, ма да је многим местима одвојена, а много више црква у Коринту (да буде једна). А ако место дели, то Госнод саставља взрне, јер је један; због тога јединећи их додаде оно „и нашега и њг1Х0ва и ; а ово је много важније од онога. 2 Као што су наиме становници једнога места разбијени кад имају много нротивних господара, и ништа им не користи место за слогу, кад од господара један ово а други оно заповеда и сваки вуче на своју страну (јер ме можеше, вели се, Богу служиши и мамону) ; 3 тако и онима, који на разним местима живе, ако немају разлпчите господаре до једнога само, ништа не уде места за слогу, док их један Господ удружује. Не кажем дакле, вели, да ви као Коринћани само с Коринћанима треба да сте једномишљеници, него и са свима по свој васељени, имајући једнога Господа. Због тога и ио други пут 1 2, 8. 2 Т. ј. што је црква једна у Господу, пишта што је равдељеиа по местима. 8 Мат. 6, 24.