Српски сион

Бр. б.

додаде оно „нашега". Пошто наиме рече „име Гоеаода нашега Исуса Хрисша ," да се не би учинио неразумнима да раздваја, додаје опет „Господа и нашега и њихова". И да буде јасније што кажем, прочитаћу 4 ио смислу овако: Павле и Состен дркви божјој, која је у Коринту и свима, који призивљу име Господа и нашега :& њихова на сваком месту, било у Риму било ма где да су; благодаш вал^ и мир од Бога Оца натега и од Господа Исуса Хрисша. Или пак овако, што мислим да ће бити и тачније: Павле и Состен посвећенима у Коринту, позваним светима са свима, којп призивљу име Господа нашег Исуса Христа на сваком месту и њихову и нашем. То јест. благодат вам и мир вама, који сте посвећени у Коринту и који сте позвани, не само вама, него са свима, који ма где призивљу име Господа Исуса Христа, нашега и њихова. А ако мир долази благодаћу, шта си се узохолио, шта си се надуо ти, који си милошћу спасен? А ако си с Богом у миру, што се наслањаш на друге? Јер то значи бунити се. Па шта ако сте у мпру с овим или с оним и у љубави? Ја желим да вам то буде и .једно и друго од Бога, и од њега и нрема њему. Јер не ће дуго трајати, ако не ужнва небеске потпоре, нити ће вам шита користити, ако није према Богу. Нема нам богме користи ако смо и са свима у миру, а с Богом смо се завадили, као што нам нема шкоде ако нас п сви нанадају, а с Богом живимо у миру; и опет ништа не помаже ако смо и свима по ћуди, а Бога вређамо, као што нема онасности ако и сви окрећу од нас главу и мрзе нас, а Бог нас прима и милује. Јер права милост (благодат), прави мир долази од Бога. Онај богме, који ужива благодат код Бога, никога се не плаши, па ма трпео тугота невоља, ни самога сотоне камо ли човека; а ко се с Богом завадио, од свакога зазире, ма колико да се види сигуран. Јер несталан је род људски, и не •само пријатељи и браћа, него и одеви често из незнатних узрока мењају ћуд, па онога, кога родише и задојшпе, одбацише горе но икакав непријатељ, и деда одеве изгонише. На пази. 2. Давид уживаше милост код Бога, Авесалом уживаше милост код људи, па знате како је који завршио и који се боље ноказао. Аврам 4 Текот.

Стр. 87.

уживаше милост код Бога, а Фараон код људи; јер угађајући овоме издадоше жену праведнпкову; па свако дабогме знаде који је био виђенији и срећнији. Ну шта говорим о праведншџша? Израилћани су уживали милост код Бога, а мрзили су их Египћани, па ипак обладаше и савладаше своје мрзиоце, и сви знате врло добро како је то било. Отимајмо се сви, дакле, за то: ако је слуга, прво нека се моли да умилостиви Бога па својега господара; ако је жена, прво милост божју нека тражи на мужевљеву; ако је војник, прво небеску благодат нека тражи па онда у краља и старешине; тако ћеш богме бити мио и људима. А како може човек наћи милости код Бога? Како друкчије ако не смерношћу? Јер се Бог, вели се, 5 тоносишима суироши, а смернима даје благодаш, и „жршва је Богу скрушен дух, г1 тнизнога срца Бог не &е одбациши". 6 Јер ако се код људи смерност толико тражи, то онда много више код Бога. Тако су се и неки незнабошци милости достајали, тако и Јудеји исиали из милости: г јер се не ткори■ ше цравичносши, која вреди иред Богом". 7 Смеран је човек свима мио и драг, живи у непрекидном миру и нема зашто да се свађа. Јер ма да га и осрамотиш, ма да га и наружиш, ма шта да му речеш, ћутаће и благо ће подносити, и живеће у неисказаном миру са свима, а и према Богу. Бог је наиме заповедио да с људима живимо у миру, и сав нам је живот тако на-јбоље уређен ако смо један с другим у миру; јер Богу без сумње нико не ће моћн наудити; вечна је оно природаи узвишена над сваком страшћу. Ништа тако не чини Хришћанина дивним као смерност. Чуј н. пр. Аврама шта говори: Ја сам ирах и теиео, 8 и шта опет Бог казује о Мојсију да је био најпитомији од свију људи. Нико богме не беше смернији од њега, који толики народ вођаше, и краља и сву египатску војску као мухе потопи, и толика чудеса што у Егииту што на Црвеном мору што у пустпњи почини, и тако сјајно сведочанство 9 доби, па се тако владаше као да је један из народа; као зет беше тасту покоран, и примаше савет од њега. Па нити 5 I. Петр. 5, 5. 6 Псал. 51, 17. ' Римљ. 10, 3. 8 I. Моје. 18, 27. 9 Божје зшлости.

„СРПСКИ СИОН."