Српски сион

бр. 1.

„ОМСК И СИО Н."

Стр. 1о:з.

саним документима подносе овом одбору на одобрење; 18., да у неким ошптинама није купљенп или даровани иди наслеђени иметак на цркву односно црквену општину иди закладу, на коју спада, грунтовно са правом власништва преведен; 19., да се многе општине не брину, да своје цркве, парохијалне домове и ине црквено-општинске зграде оправе, порте и гробља ограде и чисто држе, а неке се нису још побринуле ни да- парохијални дом за свога пароха иабаве и онако га удесе, као што је то у §. 18. одс. I. Б. прев. кр. рескр. од 10. авг. 1868 прописано: то се налаже, путем окружних протопрезвитерских звања, свима овоподручним општинама, којих се тиче, да преднаведене мане, под личном одговорношћу председника, отклоне и озбиљно на томе настоје, да се свима законским прописима и наредбама претпоставл.ених власти удовољи и жељени ред једном заведе. Из седнице Архидијецезалног Административног Одбора, држане у Карловцима 21. јануара (2. фебруара) 1897. Георгиј е патријарх.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, Архидијецезални пензијони евештеничко-удовички завод. I. Скупштина архидијецезалног некзијоног свештеничко-удовичког завода закључила је, у седници својој од 31. октобра 1895. године, да се мировински фоид његов, односно чланарински љегов иметак, споји са ошптим мировинским фопдом за удовице и сиротну децу српског православног свештеиства у опсегу српске Мптрополије карловачке, а легатарни иметак тога завода, да и иа даље остане унрави и располагаП, У његовом. Тај скунштински закључак је вс л. Саборскп Одбор, у Фебруарској седници својој од ирошле године, узео на знаи,е и нристао на такво спојење, а нозвао Ј е бриговодство сноменутог завода, да му

поднесе исказ иметка и стања његова и списак његових чланова. Бриговодство је то учинило из седнпце своје, држапе 12. новембра 1896., али одпоспи иметак још ни до данас није унешен у благајницу ошптег Фонда. Узроци томе нису нам познати, но наше је мишлење, да би то требало што пре да се уради, те да се спојење архидијецезалног са општим мировиискиим фондом коначно изврши, као што је то случај већ са фондом дијецезе горн>о-карловачке, из које је двема удовицама мировина већ стављена у течај из благајне општег мировинског Фонда. Коначно изведењетога спојења потребно је из три главна разлога. Прво, оно је у интересу многих удовица и сирочади, које су до сад нримале мировииу из архидијецезалног Фонда; друго, да благајна општег мировинског Фонца сазна с коликим средствима може располагати; а треће, да и архидијецезални фопд , излучењем чланаринског иметка свога. може присгупити располагању са дохотцима имегка му легатарног. Ушли смо већ у другу годину од како је всл. Саборски Одбор прихватио сиојење архидијецезалног са општим мировинским фондом , а као што иам је познато, целе прошле године исилаћивало је мировине односним удовицама бриговодство архидиј. завода, исилаћивало је по установама свога Штатута, а не према погодностима, које тима удовицама и сирочадима зајемчава 29. §. мировинске уредбе ошпгегмировинског фонда. А кад би се са коначним изведењем тога спојења, закључепим по скупштинн архидијецезалног завода и прихваћепим но всл. Саборском Одбору, и даље отезало, иримале би исте удовице и сирочад своју мировину и ове године из благајне архиднјецезалног мировииског завода. А то би било и онет на штету неких удовица и сирочади, као и на штету и терет легатарпог иметка тога завода. На штету неких удовица и њихових сирочади је за то, јер им се тиме ускраћује сноменута у 29. § мировииске уредбе погодност, а то значи 50 —100 Фор. годишње мировине; а на шсету и терет легатарног иметка заводског је за то, јер и он партицииује при издавању одпослшх мировина из архидијецезалног мировинског