Српски сион

Бр : 7.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 105

винским фондом . уписао је све своје досадање чланове за чламове овога Фонда, са погодностима у §. 29. мировинске уредбе означенима. Надаље, и подмиривање мировина удовицама и сиротанима, који су их досада иримали из његове благајне, препесеио ће бити, од дана коначног спојења, на благајну општег мировинског Фонда, а према установи §. 20. исте уредбе. По томе, об.везу, коју је досад имао архидијецезалан завод према тим својим члаиовима, односно удовицама и сиротанима, у погледу права им на пензију, примио је на себе општи мировинеки фонд , а архидијецезалан је решен те обвезе. Али он је решен само те обвезе у толико, у колико ју установљује први део 20. §-& његова Штатута, а наиме, да је удовицама односно сиротанима годишња мировина 200, 150 или 100 Фор. Али, је ли решен оне обвезе, која је установљена у другом делу тога 20. §-а, а наиме: „да се умножењем капитала (Инштитутова) могу те пензије и повисити" ? Да се одговори на ово питање морамо знати најпре ово: да ли чланови архидијецезално!' Фонда, одиосно удовице и сиротаии, имају неког права и нотраживања од архидијецезалног завода (у колико овај по стоји и располаже неким иметком) и после тога, како ихје тај завод унисао за чланове огннтег мировииског Фопда и пренео иа овај фонд обвезу подмиривања редовне им годишње мировине ? По нашем мишлењу: они то право имају, јер они уписом у чланство општегмировипског Фопда, — и то, извршеним не иступом њиховим из овога завода, иего решењем његове управе, а на темељу надлежног примања у општи тај фонд, — нису престали бити чланови архидијецезалног завода, него је тиме само обвеза подмиривања редовних мировина им, на основу мировинске уредбе ошнтег Фонда. пренесеиа са архидијецезалног иа ошпти мировински фонд. Према томе они су остали чланови архидијецезалног завода, а као такви имају права на сва бенеФиција, која им он према својим средствима може, а према установама свога Штатута и дужан је пружати. А кад ствар тако стоји, онда

имамо одмах за сада решење нитања: шта има чинити управа архидијецезалног завода са приходом легатарних капитала. А наиме : кад тај завод постоји са, својом првобитном сврхом и определењем, и кад његови чланови имају права на бенеФиција, која им он може дати, онда - је тај фонд дужаи иотиомагати свештеничке удовице и сироишне својих чланова. Но сад настаје питање: у којој Форми и на који начин може то чинити? У Форми сталне мировине пе може, јер ову њезини чланови, односно удовице и сиротани, уписом и у опгати мировински фопд , примају из овога Фонда, те им овај подмирује ираво, које су чланарином својом, а према првом делу 20. §-а Штатута, односно 29. и 30. §-ом мировинске уредбе, стекли у погледу мировине. А то право није на две, него на једиу мировину. У којој, дакле, Форми може архидијецезалан завод потпомагати данас удовице и сиротане својих чланова ? У форми годишње трииомоЛи, која би се имала сматраши као иовишица, односно саставни део оне мировиие, коју они примају из опттег мировипског фонда. Ту Форму, дозвол>ава одредба другог дела 20. §-а односног Штатута и она је, дакле, могућа. Но по својој дозвољености и могућности она није и једина. Има још једна, а иа ту нас упућује •32. §. поменутог Штатута. По томе §-у: „Кад се фонд Инштитута тако умножи, да се опасност нарушавања преднаведених определења (у 1. и 20. §-у) не може предвидети, Одбору (управи, данашњој скупштини) припада искључиво право, да саразмерном гатинепдијом потмомаже онудецу умрлих чланова Ииштитута. која би се желила посветити вишим наукама, а која су за то даровитошћу снабдевепа". Дакле, давање годишње припомоћи као повишице мировинама и давање штипендија деци умрлих чланова ради вишег образовања, то су две Форме, у којима ће се за сада једино моћи раснолатати са приходом легатарних капитала архидијецезалног Фонда. II тиме смо одговорили на постављено питање; одговорили по пашем схватању и мишлењу.