Српски сион

Број 8.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 125.

јер моити — по обичају — полаже тада при освећењу храма сам архијереј под св. трпезу..." 11 А.в. Хо-инацкШ вели: „Ако је, по древноме уста.ву. и дозвољено свршити литургију на престолу освећеном од архијереја без сваког антиминса (упореди у нашим и грчким требницима чин великога или архијерејскога освећења храма), али је почаи од Московскога сабора (1675. г.), при гшшријарху Јоакиму , установљено код нас, да се антиминси полажу и на престолима који су од самога архијерзја освећени „да се одклони сумња а извесно дозна о посвећењу храма." Само што је тада одређено било, да у оним црквама, које посвећује архијереј, моту бити аншиминси без св. моштију , јер код архијерејског освећења храма полаже св. мошти под престол сам архијереј 16 У књизи: „Посокм кх нз 8 ченмо 8 стдкл когосл8женЈА ПјЈакосиакнои цсрккн', отштампана је „/иоинтка нри о с к ацј е н ј и Хрдма, по по ло ж ен ји /ио1|ни кх Д н т и» Л1 и н с х и подх прЈстолх", па је одмах за тим додано: „ Али када.сам архијереј освећује храм, тада он и мошти полаже под нрестол, и у томе случају не, меЛу се оне у аншиминс." 1,! На стр. 9. белеш. 2., у истом делу, пише: „честице св. моштију полажу се под ирестолом у том случају, када освећење свршује сам архијереј, и тада се чесшице св. моштију не толажу у аншиминс. У делима москевскога сабора, нри иашријарху Јоакиму (1675. г.'), речено је: „ид^кже церкокх скатитса с л л1 и л1 'а д р )(11 р i ( л1 x, тлл4х п 0 л л Г л т и и II т и Л1 и II с I и в е 3 X л1 0 ф I и ск/л т у^х; нонеже лјоцји тогдл, кх сл > Л1 0 М X 0 С К А 111 Е II I И )( р Л Л1 Л, ПОЛЛГЛСТХ слл^х Др ^јереи, п о д х скатош трлпе= 3 0 10 к X с р Е д Н Е л1 X с т 0 л II 'к, И К Ц? 0 Е К1 Ч л И естк." Па најиосле за доказ узима се још и сам наслов чина за посвећење антиминса са св моштима, где је речено : „Е о з с л 'к д о к л= нје, клки> шскацјлти Др)(јерек> лнтим и н с к1, н л н и х ж е скацјјннод Н јистко-* КЛТИ С В А 1|ј м1 II II К $ КХ ц ( р к к и, и д *к Ж { н{ ИЛ1ЛТХ СВАТЛА ТрЛПЈЗЛ Л10ф«И." 18 И тако, када узмемо на ум све пгго смо 16 Практичеокое руководство дла евншенно-служителе& при совершенш свлтб1хђ таинств'1. Отд. III. ст. 1. §. 31. стр. 66. 17 стр. 8. нит. 2. 18 Чинов. АрхГер. служ.

довде казали, долазимо до закључка, да нам питање ваља решити на подлози каквог тзитивног закона, који не могу порушити помеснп обичаји. Закон такав, као што смо већ споменули, даје вам 7. иравило VII. васеленског сабора. У тумачењу тога правила на српском језику читамо: „Исто као што се при посвећењу цркве нолажу св. мошти, тако се то мора чинити и при посвећењу антиминса." 19 Па тако схваћају ствар и руски извори: „Као што су у древна хришћанска времена подизали храмове на гробовима мученика, по примеру томе, опредељено је да се и у антиминс мећу честине св. моиггију, без којих, то иравилу УП. васеленскога сабора, не смеју се иосветити ни цркве ни антиминси. 20 Према томе, обичај, да се у аншиминс не иолажу св. мошти код нас г данас, готово, нигде не исиуњава ее." 21 Остаје нам још једно питање. 0. Христофор , узевши „руконисну Србуљу — Номоканон или кормчију" криво је схватио речи „мали и велики Аншиминсг" и за то је брат Југ врло добро опроврго мишљење његово, кад је рекао : „назвати антиминс „малим" за разлику од — тобож' — ..великог" антиминса — није потреба, јер „Србуљски" велики антиминс није ншпта друго до ли „литон". К доказима брата Југа приклопићемо још нешто. Кад би на св. трпези требао бити велики антиминс каквог о. Христофор хоће, црква би забележила и његово значење, као што је то учинила са „илитоном". Илитон по речима Симеона Солунског — меће се на нрестол, да се означи смрт и васкресење Христово, исго тако, као што су апостоли по васкресењу видели међу погребним хаљинама и убрус „Осокх скнтх нл единол1х лмкст^к." Тачно тако слаже се и данас илитон, и на њ, место Спаситеља, ставља се евангелије." а2 Па онда даље, кад би на св. трпези стајала два атиминса (велики и мали) изгубио би антиминс право своје значење. „Он је — по речима 19 Др. Никодим Миланг: Правила (КАЖЖЕ2) право славне цркве с тумачењима. Књига I. стр. 608. 30 Ивант> ДмитревскЈи: Историч. догмат. и таинств. избнсн . божеств. литург. §. 87. стр. кб. 21 А- 0. Хоинацкш: Ирак. руков. дли свл1ценнослуж. св. таин. Отд. III. ст. 1. §.31. стр. 65. Греческал кормчаи книга (ПидалшнЂ), изслбдоваше Ивана Николвскаго, Москва 1888. стр. 180. 22 Гл. 112- Новад Скрижалв: Ч. I. гл. 3. §. 5. стр. 14