Српски сион

Стр. 124.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р. 8.

над антиминсом којн се посвећава, што и над подигнутом божанственом трпезом; јер и сваки антиминс је божанствена трпеза испуњена славом божјом." 5 Овака пракса морала је свакако имати пред очима древно учење о аншиминсу, његово име, значај и околиости ради којих је у цркву уведен и примљеп. Антиминс са св. моштима разумева Никифор исиоведник (IX. в.) тамо, где говорн о полагању антиминса на трпезу неосвећену архијерејем. 6 Тако вели Јован (XII. в.), епискои кгтарски: „ако дрква једна није била по чину освеће1Га, то што јој услед тога не достаје, надопуњује св. антиминс; и према томе, у храму неосвећеном (од епископа) не може се никада без антиминса жртва нриносити (оббг е^гсшу IV аха-8-сгрсбтф уаф аутсјл^амо ^грооруса^ угугаОш то!)." 7 А Жануил (XIII. в.), ташријарх констаншинопољски, одговара на питање једног епископа : „Антиминсе не треба стављати на сваку свету трпезу, него на оне, за које се не зна да ли јесу или нису освећене; јер антиминси су на место освећених св. трпеза, нити њих (антиминса) треба онде, где се зна да постоје освећене трпезе (ха! гуФа г1а! ушр1[А01 ■/.с/лкгрнуџгча'. тратгг^ац оо хргоа ачхцичо(.т гхг!)." 8 Најпосле Властар у својој спнтагми вели: „антиминси се управо на оне трпезе полажу, које нису биле освећене чином освећења (хирсмд §г гтс' гхгсуму тму тратсг^шу VФг^тас та ауаџ&аш,, ад у.а-9-'.гр(оа1$ ааг^)." 9 Овде, као што видимо, говори се о антиминсу са св. моштима и није ни речи споменуто да се на престол освећен архијерејем меће, место таких, други антпминс без св. моштију. Тумачење односног правила (31. трул.) завршује Високопреосв. господин писац овим речима: „У осталом, од најстаријих времена, а посебно од VIII. века, кад су иконоборци завели били освећење цркава без светих моштију, 10 да би се предупредило за свагда да " Гд. 127. Новал СкрижалБ: Ч. Ш. гл. 8. §. 10. Отр. 315.-316. 6 Јипз ^гаесо-готам Беипо1ат. Егапсо1'иги 1596. р. 29. ' Ат. синт. У. 414, Др. Никодим Милаш: Правила (КАНСШЕЗ) прав. цркве с тумачењима. стр. 511. 512. 8 Ат. синт. V. 116. Др. Никодим Милаш, у истом делу, стр. 512, 9 А. 8. (Ат. синт. VI. 81.) Др. Никодим Милаш, у истом делу, стр. 512. 10 Валсамон, тумачење 7. пр. УП. вас. саб. (Ант. синт. II, 582.)

се јевхаристичка жртва не ириноси на триези, на којој нема светих моштију, установљено је, да и у црквама, које су од еиискоиа освеЛене, те у којима су у свешу триезу иоложене св. мошти, буде увек св. антиминс , као игго то показују односиа места у чиновнику архиржскаги> скацннносл в жсша, у коме се при свима трима чинима св. литургије нрописује, да се при узгласу „да и тји сх налн! с/иватх 1 има развити антн» Л1 и н с ј и." 11 Ово је јасно Па опет поред свега тога, што иде у прилог тврдњи брата Југа, има нешто, чиме ће се, барем донекле, оправдати отац Христофо]). У православној цркви, у истину, нађени | су антиминси без св. мошшију. Да и не спомињемо један антиминс из XII. века, у коме, по сведочанству историчара, не бијаху уложене св. мошти, јер се предиоставља, да су биле у материји која је пришита на угловима, његовима 12 — ево овце и други нозитивнији дата. У руској цркви говори се о чиновнику архијерејском са оваком информацијом: „Ид'кжс церковк скатитса са^ Л1 и Л1 & а р х 11 р (IЛ1 х, т а Л1 х полагатиан« Т И Л1 и н С I И В13Х С К. Л1 0 ф I И. П 0 Н ( ж ( Л10Ц1И тогда, ВХ СаЛ10Л1К ОСВ/ЛфЈНЈИ Храл^а, полагаетх сал1х Др^јсреи, подх СВ. трап«3 0|«, КХ СрЕДНЕЛ1Х СТОЛПЦ'к, га к IV о в К1 ч а и естх. 13 У Русији, дакле, могло је бити и било је ангиминса без св. моштију, 14 а и тамошњи богослови спомпњу то у делима својима. Иван Дмгшревски , писац дела г Историческое, догматическое и таинственное изглснете божесшвенои литургги " пише у белешци под бр. 404, : „У делима сабора Московскога, при иашријарху Јоакиму (1675 г.), одређено је да се и на освећеним од самога архијереја престолима полажу антимннси, како би се тиме одклонила сумња а извесно дознало о посвећењу храма, но ипак без св. моштију. Где је црква освећена самим архијерејем тамо ваља полагатл антиминсе без св. моштију, 11 Москов. ивд. 1890. стр. 24, 65, 98. 12 СрезневскШ. Христ. древн. изд. ПрохоровммЂ 1862. г. књ. 4. стр. Упореди: ДЉло Архив. св. Синода 1841. г. N1-. 639. 13 К. Ииколт.екШ: 06 ђ Антиминсахт. правословнои русскоп церкви, стр. 41. 42. 11 Д1зло арх. при св. Сунод®. 15 §. 87. стр. 85.