Српски сион

Б р. 8.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 123.

ае на основу тога начела, да се хришћанско јединство не састоји у једнодичности. Мудрост црквене власти ће у томе случају допустити и такове обреде, који устунају другима и у цравилности и у старини, у нади, да ће их временом иеправити на добро. Захтев потпуне једноличности обреда тим је више незаконит, што и у случају, кад би се то постигло, не може бити потпуно уклоњена нацијонална боја обреда, него ће се тек одати предност једне нацијоналне цркве пред осталима, као што ми то у истини видимо на западу, где су све особине нацијоналних цркава принесене на жртву свеобузимајућем јединсгву римског обреда: римска црква није ништа друго него нацијоналност. подигнута на достојанство васељенско. Место таковог јединства, као тамо, које носи карактер мртвог Формализма, без унутрашње истине, без духа живота, нама је потребно живо духовно јединство у вери и љубави, у догматима и тајнама, ма га и не пратила свагда јадноличпост спољашња. Таково апстрактно-пришџтијелно гледиште на јединство цркава, по коме разлика обреда у појединим нацијоналним црквама може бити очувана, не пречећи им, да буду граие једне истините цркве васељенске, имаде за себе Фактичног основа у црквеној историји, и — што је за нас од особитог значаја — у историји цркве старе, нераздељене, на чијем је земљишту једино могуће законито измирење сада разједињених цркава, јер ниједна од њих нема права, да кида везу са својом историјском прошлошћу, ако не ће да се одрекне свести себе, као православне цркве. : (Наставиће се) Коме да верујемо? „Босанско- Херцеговачки Исшочник ", у евесци IV. и У. 1890. год., донео је чланак: „Тронисани аншимис еастав оца Хрисшо<Ј>ора", игумаиа манастира Завале, а сад ето изашла је у истом листу критика рреја Југа СшаникиЛа под насловом : „ Пабирци из Босанско-Херцеговачкое Источника". 1 Ко ирочита једно и друго мора да зажели 1 Год. X. св. X. и XI. (

јасније образложење и снажнију мотивацију. Браћи нека је ово не за ирекор, него да им припомогнемо ; — „више очи вшпе виде"! Пре свега потребно је да истакнемо у чему се разилази мишљење њихово. Отац Хрисшофор пише: „У православној цркви има две врсте св. антимиса т. ј. Тронисано-освештани у којем морају бити свете мошти, и само освештани, без светих моштију." Брат Југ побија га речима: „Назвати антиминс тронисаним, и тиме хтети рећи, да су у антиминс св. мошти уложене — није дозвољено, јер се тиме указује на нетронисани антиминс, у ком св. моштију није, а таког антиминса нема и бити не може и не сме." Ове две сасвим противне пресумције ваља у првоме реду интерпретирати, јер баш у томе лежи сав спор. Најпоузданији је путевођа сам древни чин посвећења антиминса. Чин тај односи се к XII. веку а описан је Теодором Валсамоном. 2 При посвећењу храма (хабчерсослс;) — по речима Валсамона — бива: „зухоиукх", „ау о(?с«", „гу^роуссЈЈлбс;" и потиуно устројење његово по номазању св. миром и примању мученичких моитију. 3 При посвећењу антиминса свршавало се све што и при посвећењу престола архијерејем. 4 Потање и јасније о чину посвећења антиминса говори Симеон Солунски , писац XV. века. „Посвећење антиминса — вели он у свему је слично посвећењу храма. Потоме, при посвећењу његовом, произносе се речи и молитве као и при посвећењу храма. . . Све, што прима света трпеза примају и антиминси; и молитве, које бивају при посвећењу њиховом и спомен њихов твори архијереј, када произноси молитве и ради посвећења њиховог моли силазак св. Духа. Слично св. трпези измива их .јерарх и кропи и маже миром, чинећи трипут крст на сваком антиминсу, као и на трпези припевајућ: „алилуја". Најпосле, у антиминс мећу се и чесшице св. мошшију помазане миром; ње ваља уложити у малу кесицу, у место сасудчића, и пришити на источној страни антиминса, Речју, све то, без изузетка, свршује се 2 к. Никодбокш: 06ђ Антииинсам прав. русск. деркви. 3 Сапоп. 88. ароб{. е1 сопсП. соттеп4. Тћеос1. Ва1зат. ехрНс. Рап8 1620. ра^. 506. 507- 8. Меиг81 СИовзагтт Ј-гаесо-ђаЛагит — Еуж<шгих. Еисћо1о§шп. Сгоап, ра§\ 852. 4 К. НиколбскШ : 06 ђ Антимин . прав. русск. церкви, стр. 30. 40.