Српски сион

С тр . 168.

„ОРПСКИ СИОН. и

В р. 11.

св Православље доиста вера ирава, вера стара, вера Христова, која се у свему оснива на речи Божјој, на с-в. писму. Познато је, да назарени, —• као и оди њихови нротестанти — нримају и уважавају једино св. писмо, а одбацују св. предање и казивање св. отада: те ћу се понајвише трудити и старати, да лажност њихоза, учења поглавито св. писмом покажем и докажем. После св. нисма гледаћу да то засведочим и доказима здравога разума, које ће они евакако примити и уважити хтети; та они бар тврде, да св. писмо сваки разумети и тумачити може а тумачење се изводи и здравим разумом. Но како цељ и намера моја није само, да назарене са кривога им учења изобличавам; него и да наше Србе у св. Православљу њиховом утврђујем, — разуме се, да ћу кад и где то буде нужно износити св. предање и наводити речи св. отаца. I. Пре него што бих почео разабирати поједине тачке учења назаренског, држим, да ће бити корисно, па и нужно, да се са назар.енима упознамо. Пословица каже: „птица се по перју, а човек по говору познаје." Ако је тако, као што и јесте, онда ни нерје, односно говор наших „верних" није баш онакав, какав они мисле да је Назаренп се хвале и хвастају, да се само они држе праве вере, те по томе, да је само у њиховој вери могуће владање и понашање науци Христовој сагласно; и да така владања и понашања у другим хришћанским вероисповедтша не само да нема него ни бнти не може. Колико назарени право имају, кад тако говоре; и колико они то трубити могу, ноказује и доказује онај читав низ згодних али не у духу хришћанске љубави склопљених израза, којима они називају ово или оно из других хришћанских вероисповеди. То склапање и ковање тих бого-христо и братољубивих израза започиње још код њиховог „вероначелника." Самуила Фрелиха и нродужује се све до наших времена; а зар ни будућност у ковачима израза тих оскудевати не ће? А ево низа тих „згодних" израза: 1.) Дркву називају: „гомила цигаља", — „каменити гроб," — „синагога антихристова" „воденица и сувача поновска" („Назаренство"

стр. 147.) 2.) Звоно називају: „Васански бик" (исто, стр. 149.) 3.) Путир називају: „Ђавољи пехар" (иста страна). -1.) Крст називају: „вешала". Тако ми се чини, да сам израз овај или негде прочитао, или баш и сам чуо. А да је овакав израз вероватан сведочи то, да они за израз тај налазе основа у самом св. писму; јер према речима св. јеванђелиста Луке: а један од обешенијех злочинаца . . (23., 39.) Али да они крст не сматрају и не називају „вешалима" у неком вишем часном смислу, него у смислу обичном, погрдном доказује то, што га не поштују. — У осталом рећи ћу о томе коју више кад буде реч о крсту. 5.) мећање на се знака крста часнога називају „махање руком" (.0 назаренству" „Г. И". 1887. стр. 323.) 6.) свештеник: „жрец Валов" („Назаренство" стр. 49. „слуга Ђавољи", стр. 62.) — „ђавоља труба" — „грешни најамник" — „фарисеј," — ..књижевник" (стр. 120.) 7.) Светковање недеље: „људска измишљотина" (исто етр. 51.) коју измишљотину — нузгред буди речено — и они прихватише! 8 ) Сваку другу верску заједницу, осим назаренске, назвају: „Вавилон", -— „кула вавилонска" (исто. 49.) Доста је само прегледати тај низ „згодних" израза, па да се одмах види и призна, да су. \ назарени доиста — „верни", али не „верни" науцп Христовој, која је пуна љубави не само хришћанске и братске, већ и човечанске. Доказивати, да апостоли вису тако чинили, тако се изражавали као наши назарени био би грех; јест — грех, јер бранити апосголе од нечега значи претпостављати, на и. допуштати — могућност и склоност апостола ка греху та.коме. Да приметим по што-шта на но неки од горњих назива. Светковање недељету „људску измишљотину" — као што рекох — прихватише и назарени. Држећи се искључиво св. писма нека нам из истога наведу назарени оно место, које светковање недеље одређује и налаже. Ако тога учинити не могу, нека нам кажу, ко им је и чега ради светковање недеље наложио. — Јесу ли пак ради чути и знати, за што ми недељу, а не суботу светкујемо, — рећићемо им, да ми то и тако чинимо на основу 29. правила Лаодикијског, номесног сабора, које каже и налаже, да „Хришћани не смију слиједити