Српски сион

С тр . 200.

„СРПСКИ

сиоН".

Б р . 18.

душе готови на жртву, али се ипак молимо Оцу небесноме, да нас сачува у животу сваких беда, мука и невоља. — Врлина је још што ми борбе живота снашамо без роптања, а у добру и радосним данима умемо бити умерени. Једно је плод телесног — а друго душевног поста. И за једно и за друго потребно је једнаке душевне снаге. У погледу телесног поста налазимо дивног примера код Александра великог и његових војсковођа, када се он једном са својом војском налазио у грдној пустињи, где ни капи воде не могаше наћи. Страшна и горућа жеђ га је мучила. У том неколицини војника иснадне за руком да за свога краља само ннколико капи воде пронађу и када му их иружише: тада је Александар велики и то мало воде просуо, јер сматраше за грех, да се он једини подкрепи, када му је овамо цела војска трпила жеђ. Тако је исто и цар Давид једном урадио. Сулејман, турски један цар, када .је осво.јио град Дамаск, док му је војска улазила у град, донде је он са Салахијског брда посматрао тај славан и величанствен град и очаран његовом лепотом узвикнуо је у усхићењу свом: „Збогом земаљски рају мој! Кроз твоје врашпице никад у&и неЛу, да неби никад због швоје леиоше заборавио небо!" Турски је султан овде себе победио. —■ Као што рекох свет од ове врлине већу не позна;е, па и овој тако радо не следује, колико јој се само диви. А све нам је могуће учинити крстом, јер нам он моћи даје. — Пођимо само даље душевно пут Христов и његовог крста. На другој станици сусретамо се с Христом, када је опкољен наоружаннм војницима, питао их: „Кога тражите 1 а они му одговорили: Исуса Назарећанина. — А Исус им рече: ја сам. Када им је рекао: ја сам; они се измакоше натраг и попадаше на земљу'. — Онда их опет занита Исус: кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина. Исус им одговори: казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, осгавите ове нек иду" (Јов. 18 — 48). — Тада су га тек ухватили; Петар је пак извадио нож и одсече десно уво једном слуги поглавара свештеничкога; тада је Христос рекао ■Петру: „задени нож у ножнице. Чашу коју ми даде Отац зар да је не пијем? Или мислиш ти, да ја сад не могу умолити Оца свога да ; 'Јш пошље више од дванаест легеона анђела?"

(Јов. 18—11) Христос је овде своју божанствену моћ последњи пут показао: Примсрао је своје непријатеље да су на колена пред њим попадали, па их је после опет ободрио против себе. Могао се ослободитп, али није хтео, само се за своје ученике молио. И анђели су га могли спасти и тешити, али је он готов био да себе жртвује и за себе је сасма равнодушан. Ова тиха и сталожена равнодушност јесте други степен савршенства, када невоље и беде не само трпељиво снашамо, када се умемо не само у свему умерити, већ када смо неосетљиви према обојима, као да међу њима нема никакве разлике. Слични смо мртвом телу, коме је свеједно; хвалили га, или кудили га. — Ово је оно стање, за које ап. Павле похвално вели : „ Умријесте, и ваш је живош сакривен с Хрисшом у Богу а (Кол 3—3.) Овако је савршенство захтезао и св. Игњатије од својих духовних синова и хтео је, да у делима покорности буду онакови, као и самртник. с којим се све чннитп може, без да се противи. Тим се начином јачамо ми у вери и уверавамо се, да је свему и свачему сврха та, да било са знањем било незнајући служимо Богу. —- Да је човеку, као најсавршенијем створу и разумном духу на овој земљи све, али све могуће дато само рад те цељи. Отуд се рађа онда та света равнодушност, она самртна неосетљивосг; у радости, у жалости, срећи и несрећи, у болести, у части као и у срамоти. Све је само средств^о рад цел>и; свашта има свој начин, само треба разумети. — Тако само узимамо ми крст Христос на себе и полазимо досгојно за њим. Јер само иреко Голготе, т. ј. преко мука и страдања долазимо до савршепства. Али свет као да данас слабо цени и мари, а камоли да тежи за овим савршенством. Слабо .је данашњи свет вољан да узме крст Христов на слабачка плећа своја, на да пугем тога крста ходи у животу своме. — Но ја нећу да сумњичим, браћо! Већ хоћу да верујем апостолу, који вели: „Све ја могу у Исусу Хрисшу, који ми мо~& даје (Филип 4 —13)". А да пут крста с потпуним уснехом прећи узможемо и да се од Госиода нашег Исуса Христа поучимо, како нам ваља крст на себе узети, морамо се с њим успети и до треће