Српски сион

С тр . 226.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 14

-

званични и полузванични листови угарске владе писати протпв тих закона. Кад би важила правила високообразованог Браниковог света, онда би се и радње наишх Саборских Одбора и расправе саборске морале прогласити изазивањем на непослушност постојећих уредаба наших. Јер, зар су на саборима од 1879. и 1892. мане наших уредаба мање изнесене на јавност, мање и штедљивије критиковане и осуђиване, него у нашем чланку ? Кад би н. ир, наши саборски предлози, који би се тицали измене ностојеће које уредбе, били штампани у званичном листу са исцриним мотивацијама својим, као што се штамлају законске основе са иотребним мотивацијама у осталом званичном свету , (а које мотивадије, како кад треба, износе п упозорују на мане и недостатке ностојећих, за измену зрелих закона,) зар би и онда званични лист изазивао непослушност и неуважавање постојећих уредаба? Не. Цео свет данас зна па и сами наши ратари, да критика постојећих закона, и њихове мане и нецелисходности, на можда и саме неправичности, не ослобађају никога од послушности, уважавања и вршења ирописа законских и њихових установа. И зато „Браник" својим високопарним и багреношарним резоновањем и оптуживањем овога званичног листа, ради сличне критике радње сабора од 1864—5. и нецелисходних установа у решкриптуалној уредби, ставља цео наш народ испод нивоа најобичнијег данас света, кад му импутира, да се таком критиком може изазвати на непослушност и неуважавање иостојећих уредаба и наредаба. Изгледа, по томе, да „Браник" свој народ не сматра делом образованога света, него једном масом, из које се тек „Браник", пре 13 година, излучио као кристалисан, дијаманатски образовани свет! Држимо, да смо довољно доказали, да и „Српски Сион" као званичан лист, може постојеће уредбе наше, односно њихове мане, недостатке и нецелисходности, нод критику и дискусију стављати, особито онда, кад иредстоје измене односних уредаба, дакле у интересу отклањања тих мана. Зна то добро и „Браник", али како би иначе могао да избаци пљусак своје погрде на овај лист? Како би нначе могао да денунцира овај лист црквеним оиштинама и да потегне агитацију иротив њега у њима? Како би иначе могао да денунцира уредника овога листа? Како би иначе могао да изазове „огорченост на све

стране" против — њиме уображене реакције? „Браник" се огорчио и зато, што рекосмо, да има неких партикуларних наредаба у неким нашим епархијама, којенемају свог легалног оправдања у решкриитуалној, па ни у осталим нашим автономним уредбама. Ми п данас остајемо при тој тврдњи, јер смо и онда знали пгга смо нанисали. Али ми смо то написали са племенитом намером, да се одредбама и интенцијама тих наредаба, које су иначе „оправдане са гледишта црквеног", и са гледишта управне дисциплине, и са гледишта целисходности, ири градњи нових уредаба иостави и легалан основ. А легалан основ може имати само она наредба, ма које власти, која не долази у колизију са духом и словом закона, односно код нас, уредбе. Или нравничка свест Браникова друкче суди о томе ? 0 томе је сувишан сваки разговор. Питање је само: има ли код нагаих епархијских власти наредаба које стоје у колизији са ностојећим уредбама? Има. Те су наредбе изазване силом околности и неотклонивих нотреба, а непотпуношћу и непредвиђеним одредбама наших уредаба. Но ни сад их нећемо именовати, као што их нисмо ни у нападнутом чданку. А из пстог разлога. Јер кад би их именовали, онда би нам тек „Браник" могао добацити изазивање на непослушност тим наредбама А пошто су те наредбе у интересу наше автономне управе, то их њихова практично добра страна оправдава. А то онравдање бива довољно у многим и мношм односима и радњама уиравних власти, а особито онда, кад се до6јм учинити неда на други начин. И сад питамо: ко изазива непослушност п непокоравање наредбама наших епархијских власти? Да ли ми, који смо, у интересу наше управе и ради донашања потиунијих и целисходнијих уредаба, у којима би и односне наредбе, као нотребне и целисходне, своје оправдање стекле, навели, да има засад неких наредаба, којс у иостојећим уредбама немају свог легалног оправдања, а рекли за њих да су у интересу управе и са гледишта црквеног оправдапе; или то непокоравање постојећим наредбама изазива баш „Браник", кад на свој начин агитује код црквених општЕна, да не држе званичап лист, а које је држање у дужност стављено свима црквеним општинама, односно нарохијским звањима, досада изданим а и у најновије време пооштреним наредбама епархијских административних одбора? Нека изволи „Браник", или ма ко други, таку