Српски сион

Б р . 15

„СРПСКИ СИОН\

С тр . 243.

те, што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци, или као ова.ј цариник. Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имадем." (Лука, 18., 11. -12) И ако фарисеј ређајући и набрајајући своја добра дела, није лагао: ипак из цркве „оправдан кући својој отишао није," а само за то, што је прецењујући своја дела „сам се подизао." А цариник — и ако ни .једнога дела доброга учинио није — ипак је из цркве „оиравдан кући својој отишао" (ст. 14.), а само за то, што је знајући и признавајући своје грехе, „прси био 4 и скрушено се молио: „Боже! милостив буди мени грешноме." (ст. 13.) Па ко је ближе „фариеејству", нововерац, који тако говори, или староверац, кој:: на уста свеца Златоуста ово призна .Је : „Веру.јем Госноде, и исповедам, да си ги заиста Христос, Син Бога живога, који си дошао на свет, да I спасеш грешнике, од којих сам први ја" ? То, што се у нашу „цркву купе свакојаки грешници" још не значи, и значити не може, да вера, које се држи св. наша мајка, црква православна, није вера права, вера истинита, вера Христова. Јер ако ћемо истинитост вере но томе просућивати хтети, може ли у њој бити грешника, или не: онда ћемо баш са св. писмом у руци доказати моћи, да ни вера апостолска не беше ирава, не беше исти, нита; па чак и то, да ни наука самога Христа не беше — истинита! Св. ап. Павле у првој посланици својој Коринћанима казује, да се у цркви Коринтској, а међу Коринтским Хришћанима „глаеи" такав један грдан грех, какав се „ни међу незнабошцима не чује." (5 , 1.) Шта дакле? — Хришћанска је вера од незнабожачке грђа, лошија: јер се ето у Хришћанству, не само „гласи", него и чини такав грех, који се код незнабожаца, не само не чини, него и „не чује"?! Боже сачувај. Христос Снаситељ учи и разлаже, науку своју о „хљебу живота" (Јов., 6., 48.) о „хљебу, који сиђе с неба" (ст. 41.) Па што видимо ? „Многи од ученика РБеговијех, који слушаху, рекоше: ово је тврда беседа! које може слушати? те отидоше натраг и више не иђаху с њим." (ст. 60. и 66.) Но да се баш и у правој и истинитој вери грешити може, па и греши — хоћемо и мо-

жемо ли желити и искати бољег и јачег доказа од св. апостола Петра и Јуде Пскариотског, који стојећи крај Бога — греше!! Јест, Петар и Јуда живе са Христом, Божјим Сином, слушпју Његову божанску науку и гледају Његова божанска дела: па и опет, Петар га се из сграха са заклетвом три пута одриче (Мат. 26., 74 —75.), а Јуда га из среброљубља продаје и издаје за тридесет сребреника (Мат. 26 , 15.) Ми признајемо и исповедамо — да верујући веру праву и истиниту — ииак греха имамо, јер „ако речемо, да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама" (I. Јов., 1 , 8.); исто тако признајемо и исповедамо да „сви погрешујемо много пута" (Јак. 3., 2.) — Али смо тврдо уверени, да „ако признајемо грехе своје, веран је и праведан, да нам опрости грехе наше, и очисти нас од | сваке неправде" (I. Јов. 1., 9.), те се и молимо сваког дана, и у дану више пута оном истом молитвом, којој нас је преко Својих аиостола сам Христос научио: „Оче наш . . . и опрости нам дугове" (Мат. 6., 12.) другим речима „грехе наше" (Лука, II., 4.); још се молимо чешће и молитвом. којо.ј нас је научила св. наша мајка, црква православна: ,,По/иил8и иасх согр-кшанмрн^к тшНј /Многи> 1М ксак У и часх, ш Х^јсте <иои, и даждх овразх ГЦНЖДЕ КОНЦЛ поклатиса тев^к" (I Антифон 2-ог гласа) (Смилуј се на нас, који ти сваког часа много грешимо, о Христе 'мој, и дај (нам) прилике, да се пре свршетка (пре смрти) покајемо). % И сад, кад смо мало изближе загледали у очи нашим назаренима, те их по говору прилично познали — приступимо разбору њихова учења; II. 0 еветом пиему. Како назарени примају једино св. писмо, а одбацују св предање; и како ћу разабирајући учење назаренско и доказујући, колико је њихово учење криво и лажно, служити се поглавито наводима и доказима св. писма: то је не само корисно, него и нужно, да прво будемо на чисто са св. писмом. Дакле: шта је св. писмо ?