Српски сион

С тр . 144.

"ОРПСКИ СИОН."

Б р . 15

Најкраћи, но за то инак тачшГ и јасни одговор на питање то даје нам „с јелинског језика преведени Катихизис" иротојереја и професора богословије, Јована Бороте: „Оветим писмом зову се књиге, које су написали свети и Богом надахнути људи — пророци и аиостоли" (стр. 3.), Са оваким одговором сагласиће се с нами и задовољити свакако и назарени. Како се завет т. ј. завез и односно уговор Божји с људима дели на двоје: на стари и нови, то се и књиге св иисма, деле на двоје: на књиге старога и на књиге новога завета. — Књиге старога завета писали су пророци ; а књиге новога завета иисали су апостоли. Но књига је могло бити, па .је доиста, и било млого и то како у старом, тако и у новом завету. Све књиге нису написали пророци и односно апостоли; него у име и под именом пророка и апостола други људи, и то не у доброј и богоугодној намери, него са жељом и намером том, да људе заведу и постигну оно, што желе. — За то и вели св. отац Амфилохије Селевку: „Особитим начином треба да и ово знадеш, да није поуздана баш свака књига, која име светога Писма носи; јер има књига, које су лажно насловљене, иа-к њеке заузимају средину, и, како би се рекло, близу су ријечи истине, а њеке су лажне и са свијем непоуздане, што као криви и лажни новац, који има натпис царски, али је по суставу своме варљив" (Зборник правила, Дра Н Милаша, сгр. 312.) Требало је дакле, знати, које су књиге правилне, истините, или као што се то обично каже, које су књиге „Каноничне", другим речима, које су књиге доиста пророци и апостоли написали; — да, требало је то знати и дознати, па то и назначити и навести, потомства и будућности ради. Па то је доиста и учињено. Прошлост је садашњости и будућности од старозаветних књига ове као правилне, истините, каноничне навела и предала: 1.) Књига иостања; 2.) Излазак; 3.) Левитска; 4.) Бројеви; 5.) Закони ионовљени; 6.) Књига Исуса Навина; 7.) Књига о судијама; 8) Књига о Рути; 9.) Четир књиге о Царевима (од којих се прве две називају и „прва и друга књига Самуилова) 10.) Две књиге дневника; 11.) Књига Јездрина и књига Немијина; 12.) Књига о Јестири; 13.) Књига

о Јову; 14) Псалми Давидови; 15.) Приче Соломонове ; 16.) Књига Проповедникова ; 17.) Песма над пеемама; 18.) Књига пророка Иса.ије; 19. Књига пророка Јеремије; и Плач Јеремијин; 20.) Књига пророка Језекиља; 21.) Књига пророка Данила; и 22.) Књиге дванаест пророка: Осије, Јоила, Амоса, Авдија, Јоне, Мпхеја, Наума, Авакума, Оофроније, Агеја, Захарије и Малахије. Истинитих, каноничних књига старога зазавета има дакле свега 22; толиким бројем означаваху старозаветне књиге још Јевреји, и то из узрока, што су они у својој азбуци толико писмена имали; но да би старозаветне књиге изашле на броју 22, Јевреји су под једним бројем, односно у једну књигу по више књига убрајали ; тако н. пр. последња, 22-га књига састоји се из књига дванаест пророка. Да су наведене књиге старога завета доиста истините, каноничне, дознајемо по томе, ко их је написао. Ирвих пет књига старога завета — постање, излазак, левитска књига, бројеви и поновљени закони написао је угодник Божји Мојсије, с тога се тих пет књига називају једнпм именом „Мојсијево петокњижје". Писца шесте књиге каже нам с&м наслов. Седму и осму књигу написао је пророк Самуило, Половину девете књиге прву и другу књигу царства написао је и опет пророк Самуило, због чега се оне и називају „ирва и друга књига Самуилова" ; другу половину трећу и четврту књигу царства написао је свештеник Јездра. Десету књигу две књиге дневника написао је и оиет Јездра. Писце једанаесте књиге кажу нам наслови. Дванаесту књигу наиисао је Мардохеј. Иисца тринаесте књиге каже наслов. Већу ноловину четрнаесте књиге, већину псалама написао је Цар Давид, а има псалама., које је написао Мојсије, Соломон и другп. Петнаесту, шеснаесту и седамнаесту књигу написао је премудри Соломон. Ко је написао осталих пет књига то нам кажу наслови књига тих. Да нам те и толике књиге старога завета држати и поштова,ти ваља, то нам кажу и налажу правила св. наше цркве православне, и то: 85. правило апостолско, 60. правило Ј1аодијског и 24. правило Картагенског номесног сабора; а то нам саветују и препоручују и св. оци црквеии, као: св. Атанасије велики, св. Григорије Богослов и св. Амфилохије.