Српски сион
С тр . 234.
„СРПСКИ СИОН,"
Б р . 15
претходнога измољенога наређења вшпе црквене, односно своје политичне власти, по својој соиственој увиђавности — накиадно иматрикулирају, част ми је Ваше Високородије ради знања известити, да се од мене до сада практикован поступак у ствари такових накнадних матрикулских убележавања — но коме се изналажење и констатовање случајева рођења, брака или смрти, што се имају накнадно иматрикулирати, обавља иутем наредаба управљених надлежним админи стративним властима (политичним) које потребне податке у споразуму са интересованим црквеним звањима, односно уз њихово суделовање набављају, дочим, на основу на тај начин састављеног и поднесеног расправног материјала, о извршењу матрикулске забележбе неносредно раснолаже министарство, што стоји иод мојим руковођењем — не само са гледишта јавнога права и администрације, него и праксе целисходним показао и зато се иротив таког ноступка до сада ни с једнс стране није учинио ириговор. Но како је у етвари вођења матрикула и надзора над њима оиште законодавно наређење постало иотребно, а док то у живот не стуии, од мене заведен горњи поступак промепити, или у појединим епархијама или окрузима различитој пракси места дати не би било подесно: частмијеумолити Ваше Високородије, да сва подручна парохијска звања, што воде матрикуле изволите унутити, да о сваком таком случају што им дође до знања — кад се какав случај рођења, брака или смрти накнадно ваља да иматрикулира или какво у евоје време погрешно убележење накнадно да се исправи — поднесу одмах извештај Вашем Високородију, који ће по том Ваше Високородије, ради наређења истраге, што се има на гореноменути начин обавити, и ради извршења накнадног матрикулског забележења или исправке, имати доброту мени поднети. По себи се разуме, да се после сваког накнадног матрикулског забележења или иснравке, правоваљапи извод дотичне ставке забележења, ради допуне матрикулских копија, што се чувају у муниципијским архивама, има на уобичајени начин и дотичним муниципијама поднети.
НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Христос Ваекресе! Зора данашњега дана заталасаће и опет у милијонима хришћанских нравославних
срдаца — радост. Од те радоети, за та срца, веће и драгоценије и нема. Од те радости за Хришћанина и не може веће и милије бити; од радоста, која му душу озарује са отпечаћена гроба Христова, и која ју испуњује са усклика: Христос васкресе! Радосни усклици свете православне цркве Христове, пуни свесги и поиоса са божапске победе Христове и вечне победе Истине и Правде небеске, — нодижу даиас и ону децу њену, која су малаксала, храбре и ону, која су уплашена, а иснуњују надом и ону, која су већ очајала. Пред победним и громким гласом Христове православне цркве: дл коскреснетх Богх и расточлтсА крази еги> и да к *кжатх лнца еги> ненакндлмрш еги> — застрепе данас и непријатељи љени, иепријатељи истине и правде сваке. Пред иресудом вечне Пстине и Правде: гаки> изчезаетк ди/их дд изчезнбтх гаки> таетк коскх и> лицд огна такш да погикнбтх гр-кшницу (С лица кожТл\ а пракедннцу да козкесеадтсА — сетиће се данас и силници и насилници, дајељудска сила за времена, а нобеда истине и нравде вечпа и неизбежна. А нозив свете нам цркве и Невесте Христове, којим позива децу своју да се радују, јер да је овај даи и створио Госнод, да се радујемо и веселимо у њему — разгониће данас радошћу васкресенске зоре са срца њихова јад и уздисај, а небеском росом радости те зановиће у дупш њиховој веру и над у милост и номоћ Божју. Зато се и не ћемо данас сретати са тугом и замишљеном туробном збиљом свагдашњице људске. Са лица своје једноверне браће, и оне, коју у данима обичним нритискује невоља и јад. данас ће нас сретати осмејак радости, и ми ћемо их весело поздрављати. Јер данас се заборавља шта смо поднели, шта нас нритискује и шта нас све још чека. А зар Христос није васкрсао да нас обрадује и радошћу испуни? Зар Сии Божји, Господ наш Исус Христос, није зато баш и узео на себе смртно тело људско; зар није баш зато и поиео крст Голготски, — да нас реши окова и терета, којима нас је притискивао и сте-