Српски сион

Б р . 15.

зао прародитељски грех, којима нас тиште и сви греси грешности и слабости људске у којој нам је ум без оветлости, душа без чистоте, срце без љубави? Зар нам није донео и дао Своју науку, а истинитост и спасоносност ове зар није потврдио чудесима многим, страсним мукама, крстном смрти и светлим Васкрсом баш зато, да њо-ме човештву целом обасја пут, који води спасењу, који доводи до среће и блаженства? Зар нас није учио љубави, истини и правди, и зар нам није оставио та три вечна светила зато, да.иа њима загревајући срца, озарујући ум и обасјавајући душу, овај земни живот проведемо у што слађем миру, у што већем добру и иотпунијем задовољству, што спремнији за вечност? Јесте, зато. Па и ако сви то не чинимо, и ако неки од светила тих бегају, светлости се њихове клоне и топлоту њихову не подносе, светлост и сјај њихов пламти непрестано, обасјава живот човештва целог, шири царство љубави, истине и правде на све стране. Топлоту љубави, енану истине и вечност нравде осећају велики и мали, силии и слаби, богати и сироти, славни и незнатни. Јер свима, свима оне требају, без њих нкко не би хтео бити. И онај, који љубави не показује жељан је љубави туђе ; и онај, који истину од других не прима тражи победу истинама својим, и онај који неправдом греши хоће за себе правду. А јер сви знамо, да је неисцрпна љубав, да је нотпуна истина и савршена правда на земљи засјала у животу Господа Исуса Христа и победили светлим Васкрсом ХБеговим; и јер сви осећамо, да је у Васкрсу Христовом вечно јамсгво, да ће те три небеске и божанске снаге и одсада иобеђивати са престола Он,а небеског уз кога десно седи у пуиој слави Својој Јединородни Син и Господ наш Исус Христос зато се сви и радујемо данашњем дану, сви без разлике. Зато и певамо весело и раздрагано Коскршше ткое Хцкте Спасе Заборављамо данас све што нас тишти и што нам л>уди чине, јер нас светлост и данашње васкрсне зоре исиуњује вером,

СИОН." С тр . 235.

да ће нам Твоја љубав падокнадити, што нам ускраћује људска, да ће нам Твоја победа истинама победу донети, да ће нас Твоја правда обасути иосле иеправди људских. Та вера нека крепи и испуњује сваког Србина и нека се њоме радује! У тој радости и у тој вери поздрављамо целом милом нашем народу српске православпе митроиолије Карловачке данашњи победии празник: Хрисшос васкресе!

На велики петак (од др. Крела.) Превео с немачког Милан ПоаовиК у Рељеву. ©гдл же пр1атх оцетх 1нс8сх, речс ; мвершншасА н нрскл «нк гллкб, првдлде д$\'х (Јован 19, 30.) Никакав нае празник иравославне цркве живље не опомиње, да размишљамо о смрти, као дан тихе туге, када нриступамо на Голготи крсту Сиаситеља свијета. Јер божанско ировиђење бијаше тврдо закључило да Исус пожртвовањем својега тијела понесе гријехе свијета, и да се вјечном жртвом посвети за вјечног првосвештеника. И та се жртва имала принијети под великим чатњама и неисказаним боловима, да би тиме њезина вриједност била одлучна по наше осјећање. Због тога нам ништа друго не иреостаје, но да се с тужним срцем нриближимо мјесту, гдје се Исус са животом бори; и морамо заплакати, колико, кад посматрамо повод и властите узроке, толико и, кад имамо у виду начин и неизмјерне смртне борбе, којима је Спаситељ извржен био. Њега не туку с његове кривње, већ с наше; осуђује се на казну, а ми се наслађавамо миром; ох, па не само да га туку, већ Га доиста муче. Њега најузвишенијег; он пати, што већина не нати. Па ипак тај поглед, што нам га нружа страдалник на Голготи, узвпшен је и буди у нама свете осјећаје. Гади тога нек нам нпје ни на крај намети, да своје око са зловољом окрећемо од тога мјеста, већ шта впше тежимо к њему; па све да нијесмо научили Господа поштовати, инак нас позорно посматрање његових болова, његове пошљедне борбе, његове смрти испуњава с поштовањем и обожавањем.