Српски сион

Б р. 18

„ОРП СКИ СИОН."

С-тр. 191.

та штамиарија израдила нашим нововерцима округли број од осам хиљада и шест стотина тгримерака Харфе Сиона. Сада смо, дакле, начисто. Год. 1876. штамнали су назарени своју нојаницу у првом издању у 800 прпм.; већ након десет година, год. 1886., штамнају је они у другом издању у 2.000 прим., и прошле год. у трећем издању. у 8 600 примерака*) — свега дакле 11.400, т. ј. јвданаест хиљада и чвтири стотине примерана „ХарФе Сиона" курзира данашњим даном у рукама српских нововерада! Године 1893. судпо је у 13. бр. „Срискога Сиона" тадашњи му уредник, покојни синђео Сергије Шакрак Нинић, као да међу нами Србима има око 4.000 нововераца, па је онда томе броју надовезао ове очајне речи: „Не значи-ли то наопако по нас, по цркву и народ наш — да назаренској секти баш ми православни Срби дајемо највеЛи трибут ?! . . . 1.000.000 срп. правосл. народа одлучио је и одбио од себе, те за навек и изгубио 3 — 4000 душа, које су назаренском заблудом заражене, а можда за навек за Сриство изгубљене! . . Је-ли то могуће, и је-ли то истина ? Ако је истина, заиста је кобно и ужасно!" Када је пак покојни Шакрак већ због 4.000 нововераца тако нарицао, како би тек ми морали јадиковати са обзиром на тако големи и огромни број појаница у рукама нововерским! Ми би морали почети са пророком Јеремијом: „О када би ми имали доста воде у главама нашим и очи наше када би биле извори сузни, да нлачемо дању и ноћу са пеудаће народа свога!". . . (9, 1.) Јер када узмемо у обзир, да су нововерци иггампали треће издање своје појанице у 8 .600 примерака, а не у округло 8.000, или 8 500, онда већ и из то1а можемо зак.ључити, да њима толико примерака и треба ; Када пак узмемо још п то *) Као и друго издање од год. 1896. саетоји се и ово треће, „попрапљено", из два дела, т. ј. први носи натиис: „Нова Хар®а Сиона. Збирка појања и славопоја за скудштине верујућих у Христа. Треће поправљено издање. Нови Сад. Српска Шгампарија Дра Светозара Милетића 1896." — са 376 стр. Други је део „Нови додатак уза Харфу Сионску", са 103 стр. Свих 8.600 прим. те работе раздељено је већ по „старешинама" свих „скупштина верујућих у Христа", ком 10, ком 20. 30, и продчју их ови „вернпма", неувезано, по 52 новч комад. Ја сам једном „сгарешини" нудио 5 крунаша за примерак, али ми он рече, да нема тога. новда, по који би до њихове „појаницс" могао доћн човек „неверан". Та „појаница" међутим, рече, не би ни кориетила ништа оном, „који не верује у Господа; она спасава (!) само оне, у чијим срцима Господ живи."

у обзир, да у наших нововераца има сада већ и угледан број деце, која су у тој секти рођена, а која још нису дорасла до појања из „ХарФе Сиона"; и да међу њима има и старијих чланова, који пе носе узасе појанице, јер незнају читати — онда се човек мора у истини ужаснути и од саме помисли, да покуша бар ириближно одредити број отпадника, не само од вере, него канда уједно и од народности наше! Толико пак стоји, да инвазија и агресија назаренска отима у нас рапидно маха. Како који дан, а оно се у томе ногледу разносе све црње вести. Поједини чланови, читаве иородице, па богме и понеки крајеви неких села наших прелазе јатомице у ту опаку секту. Села наша са две-три стотине нововераца нису реткост, а имамо ми већ и такових села, у којима имаде иет, шест, па богме и — седам стотина двадесет назаренаца! И докле нововерци раде, што-но реч, и ногама и рукама, докле њихови мисијонари крстаре по селима и по друмовима, ловећи неуки нам народ, и докле не прође ни један њихов састанак, а да се ту озбиљно не прозбори и о напасничкоме лову по нашој цркви — дотле код нас о каквом систематичном сузбијању те напасти и немани, у оваким натпим бедним и траљавим при ликама у сваком погледу, као да не може ни говора биТи. Нека се нико не обмањује! Назаренство је наш домаЛи душманин, који нам руши и разорава огњишта наша! Бујица је страховито набу јала. и ваља огласити највећу опасност н погибију, те да сви скупа кренемо на спасавање нашега света од такога душманлука! Иначе мучно је и помислити на оно, што може да буде. М. Беочин, 4. (16.) Апр. 1898. Владимир Димитријевиб.

Д о п и еи. Из Баната. Ђурђевску славу своју славио је и ове године, уобичајеним начнном, манастир св. Ђурђа у Банату, камо се на вест, да 1>е на тај дан и Њ. Високопреосвештенство г. епископ, предобри паш дијецезан Никанор , св. задужбину ту посетити, слегло ие само из најближе околине, већ и из даљих крајева, старо и младо, да у усрдној молитви и у непомућеном иекреном срнекоме весељу ирослави славу манастирску Св. Георгија, а ировесели у братском састанку о красном Ђурђев данку.