Српски сион

Б р . 18

„СРПСКИ (ЈИОН".

С тр . 285.

старим и савременим источним животом иотврђује васеленску истину догмата и обреда православне пркве! И рукописи и исконавања и Фреске првих хришћанских вјекова и савремена нрактика старијех источних цркава на чак и неке битне особине источних иповјераца — што је врло важно — све говори у корист Православља. Прећутавши Факте, који су свакоме иознати, за доказ тога, што рекосмо, навешћемо само мало од онога, што оправдава догматичко учење и обредну практику православне цркве. (Наставиће се).

Реч на летњег ев. Николу! Говорио у Долову 1Ра.запарох. „ Стражарите и молите се Богу да не иаднете у наиаст /" (Мат. 26 — 41.) Помоћу Божјом дочекали сте и онет данашњи дан, који је за вас свечан дан, јер слави црква ваша, која је посвећена данашњем празнику св. оцу Николају; и као што видим, искупили сте се данас у лепом броју, да овде у цркви вашој одате хв.члу Господу своме за васколика добивена доброчинства, и да од ЕБега просите милости и за у будуће; даље да умолите заштитника и снажиог покровитеља храма овог св. оца Николаја, да лебди над црквом овом, над општином овом. 0, браћо моја, не можете себи ни замислити, како вам је веома потребно покровитељство и заштита св. оца Николаја. Често ходимо и јуримо по грешном путу искушител^а ђавола; склизнемо тек с правога пута и упадамо у провалију греха; на сваком кораку изложени смо душевним и телесним опасностима, и кад нас моћна рука силнога Бога не би кад и кад сачувала, пропали би за навек. Искушења, завођења окружавају и снађу нас и дању и ноћу, те ако не стражаримо и ако се не молимо, доспевамо у руке заводитеља сатане, па губимо вечно блаженство своје. „ Сшражарите и молише се Богу, да не маднете у напаст рекао је Спаситељ, Исус Христое, својима ученипима у врту Гетсиманском. — А колико тек нас опомињу ове божанствене речи, који смо окру-

жени толиким кушитељима, који по слабој људској природи својој радије слушамо и примамо зло, него добро; а ви, браћо моја, двоструко морате стражарити и молити се, јест ви, који сте у овој општини одстрањени и напуштени од света, који сте до скора остављени били сами себи, на ношто сам вам ја на данашњи дан већ више пута говорио о животу данашњег светитеља као и о крсном имену, то држим, да ћу најбоље одговорити данас својој дужности, ако вас упутим: како треба и можете ви разне кушитеље и сотоне, који вас окружавају, савладати и у вери вашој стални и непоколебиви остати? То је предмет говора мог. — Почујте ме дакле? Стражарите и молите се, браћо, јер данас живимо у добу заводитеља и лажних пророка. — Није доста, што нас сам сотона, ђаво, мами на зло ; није доста, што нам се тело и очи наслађују разним грешним делима; већ започиње и грешан, слаб и јадан створ човек да вреба ближњега свога и да га заводи, јер завиди његовом блаженству, његовој срећи, његовом душевном миру, који мир му божанствено учење његове вере пружа, па је рад, да учини и од њега безбожника, као што је он. Данас, браћо, живимо у таком добу, у ком је многима стало до тога само, да мир и спокојство ближњега свога наруше, да складан нородичан живот заведу, а начело им је: кад нисам срећаи ја, да не будеш ни ти! Кад ја вере немам, да немам ни ти! Па да такови заводитељи своју цељ и иостигну, не презају ни од каквих средстава; облаче се у овчије одело, ласкају, обећавају тушта, слатким речима наговарају и блаженством наслађују. — Зар ие иримамљујемо и не хватамо тице с п-шмамљивим залогајем најлакше, те их после затварамо и лишавамо њихове слободе и задовољства? Зар муве не хватамо шећером и не наводимо их медом па отровни папир? Па кад су мед посркали, упиле су уједно и смрт. — И тако даље, Тако то бива и с људима, браћо! Обећање, ласкање, новина, рђаве књиге јесу таква средства, са којима заводитељи и безбожници, иобожну браћу своју заводе. — С тога вас опомињем речима св. апостола Павла: Будише тријезни и иази-