Српски сион

С тр . 284.

"СРПСКИ СИОН."

Б р . 18

истока и што се непрестано чува на истоку, те што је он извор свих религијозних предања, који се тичу догмата и обреда ва селенске цркве. А како ћемо се владати према томе драгопјеноме извору, ми — православни сипови истока и како се према њему односи запад, који је отпао ? Што се нас тиче, ми, разумије се, црпамо из истока моралну храну, која нам је потребита. Свезе једномислености, мира и љубави, едннд в-кра, едннх д8)(х, спајају пас с Јерусадпмом, Антијохијом, Александријом, Цариградом и свим православним истоком. Није било таквога времена, у којем је велика и славна црква Русије, коју Вог сшсава*), нрекинула опћење с истоком. Историја свједочи, да се то оићење љубазне шИери с матером узражаваше не само у чувању једних и истих догмата и обреда, већ и у разним облицима покровитељства и добротворности, а нарочито у тако названом „ходању", поклоништву или нутовању. Ово ношљедње заслужује нашу нажњу. Та света мјеста, која је Христос осветио Својим животом и радом, а такође и такова средишта Православља, као: Цариград и Атон одавна мамљаху погледе наших предака — и гле, већ мало послије увођења Хришћаиства, силно се развија у Руса, потреба и љубав за иутовање по разним источним мјестима с намјером, да у првоме реду одаду дужно поклоњење -светињама, а у другоме, да се упознају са животом источних Хришћаиа и да се с њима држе у духовној вези. У средњем вијеку руске историје путоваху на пр. — Данило , черитовски игуман, из XII. вијека, Новгорођанин Стефап — поклоник XIV. вијека, митронолит Пимеп — XIV, вијека, Јосим — монах Тројице-Сергијевски из XV. в. и не који други, о којима- се сачуваше успомене у литератури. А што се тиче распрострањеног обичаја у народу, да се путује по светим мјестима, о њему се сачувала успомеиа, међу осталим, у народноме пјесништву. Т. зв каликигнр^ожи — то су руски ноклоници, такови тутпици , који путоваху у Палестину и разна друга мјеста, *) Ријечи 22. тачке „Окружне патријаршиЈске и оинодалне поеланице Цариград. Цркве". Спб. 1896 г.

те, вратив се отуда, расирострањиваху код куће културне идеје и религијска нредања хришћанског истока Они се сиомињу у беседама новгородског епископа Ј1уке Жидјата (XI. в.) и у калуђерским поукама преподобног Теодосија Печерскога (XI. вијек). Обичај путовати па исток, излазећ из религијско-моралних побуда, морао се, најпослије, све више и више ширити у Руса. У очима рускога православног парода поклоништво се сматрало за такав труд као и монаштво, писање књига и књижевна заслуга. И у самој ствари поклопиштво је имало огромно значење, јер није само задовољавало извјеспе потребе, већ је и помагало ширењу нросвјете. Многи писмени ноклоници за вријеме дужег бављења у источним странама, занимаху се читањем и нисањем књига, изучаваху мјесне обичаје и предања. те иоелије повратка у домовину, просвјећаваху своје земљаке како усменим приповиједањем о светим мјестима, тако и иисменим, ишрећ међу њима руко нисе и своје примједбе. Тако се држао дух онћења међу нравославнима, који живљаху далеко један од другога, ио који са чињаваху једну велику саборну цркву. Тако се држи тај дух и у наше доба. Ми се не ћемо дотицати нити савременога ве ликог поклоништва, ни нутовања многих знатних лица, која су нам оставила своје прибиљешке.* — примијетићемо само, да та иутовања иомогоше, да се уздигие Православље међу иновјерцима, да се установи Палестинско друитво , којега је значење на истоку дибро познато, да се успијешно размјењују мисли и чувства међу православиима и да се обогате ризнице отачаствене литературе материјалом, који иас нознаје с хришћанским старинама истока и са свјема појавама савремепога његова живота. Лако је појмити, да се сваки православни, био из којег му драго мјеста и ма које народности, благодарећ разним облицима опћења с истоком, осјећа тамо као код куће. Врло је важно напредовати у врери и љубави, за созидлни ХрТстовд. А каква се иеисцрпива храна религијској самосвијести може читати и видјети, јер свако поближе познанство са * На пр. епископа Порфирија и А. II. Муравјова.