Српски сион

Вр. 18.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 283.

чићемо, што рекоемо. Најближи Христови пошљедоваоци — божанствени Његови ученици и апостолски људи распрострањиваху своју благу вијест прије свега у источним странама „начшше и> 1еЈ)8сдли/ид", а за тијем већ су они преносили своју проновијед па запад, сјевер и југ, тако да ,.ко воо зе,и к» измде в^цјлше и^х и вх концк! кселеннмгл г/1 јгсли н\-а ' . У Јерусалиму. Антијохији п по другим источпим градовима и селима посија се прво сјеме науке о вјсрн нади и љубави. Овдје је био иоложен темељ светој васеленској цркнп, којој не ће одољети ни адова врата, јер јој је главл сам Христос, Који је обећао бити уз вјерпе у све даие до свршетка вијека. Овдје је на првоме сабо]>у (51. годипе) у Јерусалиму установљеп најсавршепији у духу хришћанске љубави ред ријешења најважнијих дјела црквепих и нружено је боље средство, којпјем ће стајати у ссези носебне цркве. Овдје су па саборима светих изложене на писмено вјереке исгине —, а та је вјера утврдила васелену. Најиослије, овд_]е су добиле почетак перемоније, обреди и све унутрашње и спољашње добро црквено уређење. Сад се да појмити, колико је исток мио свакоме Хришћанину. Ми пе сумњамо, да особито истоку треба бити тачка, од које морају добијати религи.јску самосвијест сва хришћанска друштва на земљп у опће и сваки поједини Хришћанин посебно. Без зпања историје и савремеиога стања хришћанског истока, без разумијевања догмата, обредб, и предања васеленске цркве на истоку, не да се замислити разумијевање Христове вјере и свјестан одношај разпих облпка хришћанског исновиједања, ко.ји постоје. Уједно нека се неки не буне тиме, што се црквени ненријатељи усуђују изражавати сумњу у васеленску истину, која се налази на истоку. Нека ти пошљедњи, и-их И/ИА /итџнх у мислима преносе тачку или средиште религијске самосвијести с истока на запад. Али, сунце не из лази нигда на западу, а ис^ина говори сама за себе. Ми знамо, да црква, утврдивши се „на фснок/шТи лростимх и прорижх, сбф8 к^ас8голн8 Ол/Мол^ 1ис8с8 Хр'Тст!5", посгоји на земљи једна и не ограничава је нити ври-

I јеме, ни мјеето, нити народ. Она је била, јесте и биће је до краја вијеков&. Н>ој принадају без разлпке народностн сви истински вјерпи, који захватају из извора благодати, што се излијева у бескрвној жртви и тајнама, које се сваки дан евршавају на спасење вјерних. Од ње се, но клеветама кнеза овог свијета и завидљивца човјекова — ђавола, одијелише и од времена до времепа одјељују поједпна лица и к,ијела друштва, која криво вјерују, а она остаде иста — једна света и неповријеђена, до сад, по тврдоме обећању, она и на челу јој Христос.. . Она жали, као добра мајка, са одијељенима и моли се, да се нридруже светоме и избраноме стаду. По неиснитаној Божјој судбини особито има много онијех, што се оцијепише од цркве, на западу — томе културноме нашљедсгву гордога Рима. Као што су некада Римљани грмљели својим оружјем и физичком снагом над свима свјетским народима, а особито насртали иа исток, тако и у паше доба хришћански запад баца своје подмукле стријеле но свима крајевима свијета, а особито на исгок, желећ себи славу римскога господства. Но с друге стране како је Римл>ане покорила културпа снага истока, тако ће и запад, но Божјој вољи, покорити истина, која се без нромјене налази на истоку. Источни народи, међу којима Грци и Словепи заузимају прво мјесто, чврсто се држе васеленских предања, иравоелавпо исповиједају вјеру, те таким начином сачињавају језгро једпе, свете, саборне и апостолске цркве. Пошто је не ограничава, као што рекосмо, ни вријеме, иити мјесто, ни пароди, очевидио је, да је она особито представ.љена на истоку, у источној, православпој католичкој цркви. Бити син те цркве — значи бити у крилу Христове цркве. Истипа Православља јесте истина васеленска, с тога сумњати у ту истипу, ратовати против ње — то зпачи: ићи противу ражња, као што је некада било речеџо Савлу, који се противио истиии. Из тога, што споменусмо, излази, да се интерес узучавања истока састоји не само у томе, што је он —- извор културних нредања, већ и у томе, што је истипа, за коју је некада питао Пилат, дошла с