Српски сион

Број 18.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 287.

жанствено учеље вере наше, никад се не би дрзнуо, да јо.ј грешним устима ма у чему противуслови, већ би пред њом на колена падао. Али баш за то, што није у стању да схвати узвишену науку Христову, да појми значај и важност православне вере наше ио име, језик и народност нашу, баш за то се одаје заблуди и лута по помрчини, те и друге још за собом зивка. Таки лажни пророци раде само за своју корист, а на вашу штету, Јвубазна браћо моја; с тога сшражаришв и молишв се. Ето доветнајесг векова како се бори сотона и лажни пророци са црквом нашом, па гле, ненобитно стојк црква паша и стојаће, јер је Христос рекао за њу: да јој ни врата адова неће наудити. Нестало је свега, сви су пропали, а црква наша још постоји. Још од ностанка било је јереси, постојали су лажни пророци. па и ако су и многе, који су у вери својој били слаби — за себе придобили: али су и многи плачући и покајани повратили се својој мајци православној цркви. Јест црква је наша прекужила многе непогоде, одржала победу над многим јересима и лажним пророцима и учитељима, па ће побеђивати и на даље. Постојаће наша света, православна црква и на даље, шта више, многи, који је од ње одступио, повратиће се натраг кад себи дође. Јест, постојаће наша црква, јер је божанствени Оснивалац њен рекао: .,Ја сам с вама до свршешка века! и Љубазна браћо! данашњи светли празник, данашњи храмовни дан употребите на ваше душевно спасење; што ће бити, ако добро промислили будете, ако сте добро утубили и усадили у срца ваша речи моје данашње, на ако мушки, одважно испуните то, што вам ја данас рекох. Нека су заиушене уши ваше свагда од лажних пророка и сваки њихов иасртај одбите; будите постојани, чврсти у вери вашој, као оно стогодишњи храст, који ће нре на пола се распасти и нребити, али се савити не ће; јест, пре се и ви пребите, али веру вашу не напуштајте; ма све изгубили благо, имање, и ма се живота растали, али веру вашу не погазите. Рад твог спасења, рад твоје среће и будућности опомињем те данас, Србине мој, стражари и моли се!

Двоструко пазите, браћо, и будите будии! Рад ваше светлије и лепше будућности нреклињем вас, примите к срцу савет мој, па ви, који се још двоумите и сумњате натраг! Приступајте и скупљајте се што чешће овамо под кров ове свете куће Божје, па се крепите и снажите у вери нрадедовској. Сшражарите и молише се непрестано! Обраћајте се молитвом заштитнику и покровитељу храма овог св. оцу Николају, да вас штити, чува и брани од разних искушења. Он ће молитве вагне услишати и за вас код Бога посредовати, вас од могућих опасности чувати и бранити, ако и ви будете: „стражарили и молили се!'' Амин!

0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ Станинић парох. (Наставак) III. 0 еветом предању. „Извор назаренскога религијознога сазнања сачињава искљуљнво св. Писмо, и то по преимућству Нови Завет. . . Стари Завет има више тек историјскога значаја. . . Они веле, да је Библија самостални и једини скуп Божјега Откривења роду људском и једини извор Богонознања; све то са свпм је довољно, да човек сазна, шта му ваља чинити, па да се спасе". („Назаренство" стр. 106.) С тога назарени и тврде: „Намије довољно, да извршуЈемо оно, што је написано у св. нисму, а за оно, нгго нам казује „ваша црква" не ћемо да знамо", јер „што је осим св писма, то је „философија и празно казивање човечије", чега се ми морамо чувати". („0 Назаренству" „Глас Истине" 1887. стр. 212. и 213.) Чудновато! Назарени одбацују св. предање, и не само да за њега „не ће ништа да знају", него за њега не сму чак ни да чују, него им се св. предања „чувати", од св. иредања бегати ваља; а овамо св. предање не само да је важно, него је управо неоиходно нужно: без св. прецања просто нисмо у стању у вери се маћи, и тако рећи једног богоуголног дела учинити, а извршити „као колк> Еож"|'к>" (Дела, 20., 27.) по све је немогуће. Ио важности и неопходности можемо св.