Српски сион

С тр . 288.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 18

предање сравнити са ваздухом: као што је ваздух за живот тела, тако је нсто н св предање за живот душе важно; као што тело без ваздуха, тако и душа без св. предања бити не може; као што ваздух баш и ако не би хтели удпсати, исто тако св. предање ма и против воље примати морамо; као што ваздух удишемо, а да то и не осетимо, исто тако и св. нредање неосећајућ' нримамо. Увиђајући и иризнавајући важност и неопходност св. предања ми га нримамо и њега се придржавамо, те нам и не пада на памет, да га одбадимо; а на то не помишљамо, нити помишљати можемо просто за то, нгго хтети одбацити св. иредање значило би ништа иање, него из света ваздух истиснути! Али, да се св. предања и назарени прпдржавају, истина је то од бела дана јаснпја, од јарка сунца светлија. Сад: или се назарени св. предања придржавају ио незнању, пли са знањем, а против своје воље. Ако по незнању: онда назарени тако несавесно св. предање примају, као што несавесно и ваздух у себе удишу; ако са знањем а против своје воље: онда признају и потврђују, да без св. предања баш као ни без ваздуха бити и опстати не могу. Свакако би какав „верни" на ове речн, на ову тврдњу са осмехом рећи могао: „но и тога бих видети волео, који би доказао, да се ми осим св. нисма још чега придржавамо, и то да се придржавамо баш „философпје и празног казивања човечјег Ј , онога, што т. зв „црква' 1 казује и иредаје". Но рекох већ, да је то истина од дана јаснија, од сунца светлија; те по тоие ту истину није тешко доказати Човек живи на овоме свету за то, да бп Богу угодити, и тиме себи вечнн живот задобити могао; да би пак Богу угодити могао, човеку је нужно да сазна вољу Божју. да дозна, шта Бог од њега иште и жели; да би нак човек вољу Божју сазнати могао. нужно му је да зна, где је та воља Божја исказана и наведена. Воља Божја је свакако изречена и наведена у св. нисму. Које књиге сачињавају св. писмо то је речено у нрошлом одељку; св. иисмо сачињавају 49 књига, од којих су 22 књиге старога, а 27 књиге новога завета; онде су и поименце поређање све књпге св. писма.

А од куд ми знамо. да је књига св. писма свега 49 и да у тај број улазе баш оне књиге, које су онде наведене, а не друге које? Речено је већ, да смо то дознали из 85. Апостолског иравила, из 60. правила Лаодикијског, и 24, иравила Картагинског помесног сабора, као и из списа и посланпца три св. оца и учитеља црквена: св. Атанасија, ср. Григорија богослова и св. Амфилохија. Овде ћемо нешто из тих правила и из тих дела св. отаца исписати. — Картегинскп сабор — пошто је у своме 24-том правилу изређао и побројао каноничке књиге старога и новога завета — завршује псто правило овим речима: „Нека се о овоме извјести брат и саслужилац наш Бонифације и остали на оним странама ечископи, да чврстим остане изложено правило, јер смо ми од Отаца иримили, да се има ово у цркви читати." Св. Атанасије велики у својој носланицн пак овако говори: „ . . . ради онравдања моје смијоности иослужићу се примјером Евангелиста ЈГуке, говорећи и сам: Пошто њеки почеше састављати за себе такозване апокрифе и мијешати их са богомнадахнутим Писмом, о коме ми имахо пуно увјерење, као што предаваху Оцима, који су испрва очевидци и слуге ријечи били, намислих и ја, који сам од искрене браће побуђен и научен, да из почетка пак редом изложим књиге, које су у канон иримљене и предане, и које сви признају божанственима, да сваки, који је у заблуду заведен, осуди оне, који су га завели, а онај, који се чистим сачувао, да се обрадује новој овој напоменп. („Зборник правила" стр. 167! и 263.) Шта видимо и чујемо ? — Колико књига има св. писмо и које књиге с.ачињавају св. нисмо — то нам је одредило и означило св. предање, које нам св. оци, пастири и учитељи из првих и ранијих времена цркве Христове на својим саборима, а у саборским иравилима, или баш и у својим списима забележише и оставише. — Да не би св. предања, не би било ни св иисма, не би знали за „вољу Божју," јер не би знали, где и у којим књигама нам ту вољу тражити треба. Па кад назарени прима'у оне исте књиге св. нисма које примамо и ми; кад назарени с нами заједно траже „вољу Божју'' у једним и истим књигама: није ли за,р онда истина од дана јаснија од сунца светлија — да наза-