Српски сион

Б р. 18.

„СРПСКИ СИОН."

С гр . 289.

ренн примају и држе се оног истог св предања, којега се држимо и ми? — Да ли се назарени држе св. предања само у одређивању броја и означавању књига св. писма, или још и у другом чему видићемо на своме месту. Ако назарени не ће да признаду, да се у томе с нама заједно држе св. предања нека нам кажу: како су они дознали, колико има књига <:в. писма. и ко им је пос-ведочио, да баш те књиге св. писмо сачпњавају, које они за св.писмо и држе? Или зар они број књига св. писма, дознатп могу?!! Збиља! Бејах једном у „скупштини" назаренској. те пх између другога запитах: од куд они знаду и знати могу, да је прву књигу св. писма новога завета, Матејево јеванђеље, баш ан. Матеј написао? И на то своје питање добих баш од самога „старешине" њиховога оригиналан одговор : ^тако пише" !! И ако је то оригиналан одговор, ипак ће бити вредно, да се њиме мало забавимо. Чусмо већ, како св. Амфилохпје вели, да „има књига, које су лажно насловљене" и које су као „криви и лажни новац, који има натпис царски, али је по суставу своме варљив". А св. Атанасије велики „боји се, да неке између простијих не заведе хитрост људска од простоће и чистоће своје, и услијед тога не иочну заносити се другим књигама, такозваним апокрифима, доведени у заблуду сходством назова њихова са књигама истинитима" („Зборник. правила" стр. 263.) Дакле: на то, . како „пише" не смемо се ослоннти и томе поверовати. Може нека књига насловљена бити именом којег апостола; може се за неку књигу у наслову рећи, да ју је сам Христос написао: ипак ми ту књигу иримити не можемо, ипак се том књигом служити не смемо, ако немамо поузданих сведока, који би нам потврдили, да је ту и ту књигу збиља овај или онај апостол написао. Ми ту књигу прпмити, ми се том књигом без поузданих сведока служити не смемо баш ни онда, када нам наука, која се у њој излаже, са свим правом и истинитом изгледа. .Јер има књига, које одмах на први поглед као јеретичке познати можемо; али има јеретичких књига, које је мучно од истинитих и православних распознати. Са свим је јасно и разумљиво, да с.у јеретици своје књиге као апостолске издавати и да су у излагању своје криве и лажне на-

уке врло смотрени битп морали, како их у лажи лако ухватити не бн могли, и како би своју криву и лажну науку лакше ширити могли. Па и било је таких књага, које су носиле име аностолско и ако их ни један аностол наиисао није. Тако нам св. Климент александријски каже, да је била књига, која се звала „јеванђеље од Јуде"; св. Никифор Исповедник спомиње у свом 40. правилу књигу, која се звалк. „апокалипсис (откривење) Иавла". („Нравила с тумачењима" књига прва, стр. 129.; и књига друга, стр. 532.) Осим тих двеју, било је још књига, које су носиле име „јеванђеље од Томе, од Петра и др." (Унутство за читање св. нисма" Протосинђела Никанора. стр. 11. прим. 32.) На и ако те књиге носише име апостолско, ипак их св. оци као неистините и лажне одбацише и нас опоменуше, да их не примамо и не читамо, јер су то „лажно насловљене књиге нечастивих" (60. апостолско правило.) Да ми по томе како „пише" судити не можемо и не смемо каже нам и сама наша св. мајка, црква православна. У прва времена цркве Христове иознате су биле тако зване „апостолске установе''; и у 85. правилу апостолском наређено је, да се те „установе" имају примати и држа,ти, али да их само „епископи" као они, који истине вере боље познају, читати могу, а да их не треба „међу свима распростирати, јер у њима има тајанственога," које сваки разумети и схватити могао не би. А кад су временом те „установе" изопачене и у њих много што-шта кривога и лажнога унесено било, црква је „установе" те одбацила; вредно је да наведемо, за што-су те „усганове" одбачене' „ А пошто нам је у тим (аностолским) правилима ззповјеђено, да примамо Климентом издане Установе истих св. Апостола, у које су одавна већ неправославни на шкоду цркве унијели њеке подметнуте и неблагочастиве ствари, које су нам узвишену љепоту божанствених наредаба помрачили; ради поправљања и обезбеђења христијанске пастве исте Установе разборито одбацисмо, не примајући икојим начином иороде јеретичке лажи и не уводећи их у чисто и савршено Апостолско учење" то и тако веде св. оци шестог васијонског (трулског) сабора у свом 2 правилу („Зборвик иравила" стр. 69.)