Српски сион

С тр . 298.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 19.

четкса људског препорођаја, да прославе празник Христовог васкресења. Па јесмо ли се ми, драг; браћо, по нримјеру св. апостолб сиремили као што треба, да достојно прославимо велики овај дан, овај свијетли празник? Јесмо ли по христјанској дужностп нашој учинили све оно, што би нам дало права да будемо дионицп данашње свеоиће радости христјанске? Јесмо ли испунили оно, што нам Бог и света црка заповиједа, да би могли слободно, са пуном свијести и са чистом савјести један другоме казати: сеи джк егоже соткојн ! Господк возрлдВ ^клкл и воз= е6смил1са кх онк? Одговарам: неки јесу, а многи и врло многн нијесу. И одмах додајем: јесу они, који су по пропису свете цркве нровели дане св. четрдесетнице у молитви и посту, и који су молитвом и ностом спремили себе за овај свети дан. А нијесу они, који су слаби у молитви били, који су пост и заповијед вјечие Истине о посту пренебрегли. Међу тијем, само /молитвоиг и постомх може човјек христјанпн да ностане син благодати, само молитвом и постом може човјек христјанин да се нада васкрснуги са Христом, само молитвом и постом може да се човјек одупре напаети ђавола и да се од н>ега сачува. Ош родх ничилјже /иожетх измти, токл1о л^олитвок и посто/их (Марк. 9, 30), поучава Исус Христос ученике своје. 0 молитви и значају молитве у животу христјанина ја сам више пута с вама бесједио. Хоћу данас да говорим о иосту. Имам ове године особити разлог да баш о томе говорим. Ја сам прошлог љета обишао већи дио моје епархије, и имао сам прилике да изближе упознам живот Богом повјеренога ми народа. Видио сам и на велику моју жалост сам оиазио, особито код оних, који себе броје међу изображенијима, како се почео запуштати пост и како се почело о посту олако судити, а дошљедно томе, како се почело напуиггати најзгодније и најпоузданије средство, којим се човјек може од зла сачувати и спасења душе своје удостојити се, а уједно и здравље своје боље уздржати. Ово што сам видио и опазио, дало ми је ето повода, да по учитељској дужности мојој, као духовни иоглавица ваш, управим свима и свакоме ову моју ријеч и да свима напоменем дужност, коју нам о посту налаже вјечна Истина и света наша матер

црква.. Примите, молим вас браћо, ову ријеч к срцу, јер вам је управља онај, коме су на првом мјесту душе ваше повјерене и којп је за спасење ваших душа дужан н мора но положају своме да се свагда и у сваком часу стара А само л\олнтвок> и носто,их може човјек добити спасење души својој и од зла се сачувати и у овоме н у ономе свијету. Болуа Ријеч исто као и света црква наша спомињу међу највећим врлинама иосш, или одређену умјереност у јелу и ппћу. Спомињу пост као врлину, која је потребита и корисна, колико за земаљски живот, толико а и још више за живот духовни, јер постом најлакше може човјек да се приближи Богу и постане диоником благодати. Између темељних заповиједи свете цркве наше ми чујемо заповијед њезину о посту, коју заповијед она налаже свима члановима својима без разлике, били они богати или сиромаси, стари или млади, мушко или женско. Свак без икаквог изузетка дужан ,;е покоравати се тој заповиједи о пошћењу, дужан је извршнвати је. А та заповијед цркве наше, исто као и све друге, тако је обвезна за нас, да ако не ћемо да је иснунимо, ми немамо више права називати се члановима цркве немамо ирава да у цркви будемо: ми смо тада ван цркве. Јер ако иризнајемо свету цркву за матер нашу, која се стара о спасењу душа наших, и себе сматрамо за синове цркве, тада морамо слушати заповиједи њезине и покоравати се њезиној духовној власти над нама, коју јој је власт дао сам Основатељ њезин, Госнод Исус Христос. Кад нам дакле света црква заповиједа, да морамо у одређена времена постити, а она то налаже као непогрјешива власт на земљи, јер је она церковк Когл жнвл, столпж н оутвЕржджјс ИСТННК1 (I. Тим В, 15), тада се безусловно томе покоритк мора свак. који жели да и даље остане сином цркве, који хоће да се православним христјанином зове. И доста би већ и ово било, а да свак види и разуми колико је, као син цркве, дужан испуњавати заповијед о посту, а уједно и колико гријеши, кад се тој заповиједи не покорава, кад пренебрегава ност. Ала ја хоћу још о овоме, браћо драга, да говорим, па да се овједочимо и видимо да заповијед цркве наше о посту јест у исто вријеме и Божја заповијед и затовијед природнога закона, и