Српски сион

Б р. 19-

„СРПСКИ СИОН. а

С тр . 299.

да она строго одговара и природној потреби човјека. У самоке почетку, кад је Бог стварао свијет овај, ми чујемо већ Божју заиовпјед о посту. Зановиједа на име Бог нраодима нашима у рају, да могу слободно јести од свега што тамо има, а од једнога^коћа да се морају уздржати и не јести га. (х) бсакдг № еже вх раи сн-кдЈнЈ сн-кси, каже Господ. те сномињући друго одређено дрво додаје: ш пгксте (5 негш (I. Мојс. 2, 17). Израиљском народу налаже Бог одре|ени дан у годкнп, кад с.у сви имали да посте, и тај се дан сматрао даном строгога иоста и опћега кајања. Од Еечера у очи тога дана па до вечера сли.једећега дана нико није смио нигата да окуси (Ш. Мојс. 14, 23). Кад је израиљеки народ, згријешивши пред Богом и иокајавиш се, зажелио и молио се Богу да му опрости, Бог кроз пророка Јоила каасе народу : мкпгк адвратитесА ко лпгк кс г к,их сердцел^х кашил^х кх пост'к и вх плач'к и (шдаши (2, 12). Нослије пораза од Вениаминовог племена, взмдошд, нише у св. нисму, кси СК1НОКЕ Израилшм и кси лк>дје кх Еедилг и ПЛЛКЛШаСА ПрЕДХ ГосПОД6Л1Х н постишлса кх тои денк до кечера (Суд. 20 26). Слиједећи заповиједи Гоподњој, моиптвом и постом у опће старао се увијек пзабрани народ при сваком већем народном догафају, особпто жалосном, да умилостиви Бога свога, Коме је згрјештго. Кад су једном Израиљтјани изгубили били једну битку са непријатељем, лророк Самуил тјеши заплашени народ да ће га Бог сачувати, ако Му се од срца обрате и номоле Му се; и народ се обратио Богу, нризнао је гријехе своје и постећи Му се молио: и Бог је сачувао народ (I. Цар. 7, 0.) Становници Јависа, које је једном Саул сиасао био од Амонита, кад је Саул погинуо пред Филистејима, не само што му тијело најљепше прихватише и погребоше, него као што је тада обичај био при великој тузи, и постишлса сјдл^к днеи (I. Цар. 31, 13). Кад је на злобну оптужбу Амана пријетило Израиљтјанима у Персијском царству, да сви буду иогубљени, Јестира поручује Мардохеју, нека сви Јудејци што су у Сусану посте. и за три дана ни дању ни ноћу ништа да не једу, нити пију (Јестир. 4, 16). Особито живу слику свеопћега кајања за гријехе и поста представља нам пророк Јоил. СЗсвдтите постх, каже Јоил свештеницима. про^

пок4:дите ц'клки8, слвсрите кса стар-кишинк! жик8п1,111а нл 3(Л\ЛИ кх дол1х Богл клшегц) и коззовит« ко Господ8 оусерднш (I, 14), Па као гато је да.нас заповјеђено нама црквом нагаом, да у одређене дане морамо постити, тако су исто и у староме Завјету одређени бпли особити дани у години, кад је сав изабрани народ имао да пости. Постом спремали су себе увијек свети људи, кад су имали да велико и свето какво дјело извргае, увјерени да ће им пост дјелу успјех олакгаати и зајамчити. Мојсије, прије него гато ће нримити од Бога закон Божји, провео је на горц Синајској у строгоме иосту четрдесет дана (II. Мојс. 24, 18. У. Мојс. 9, 9). Пророк Илија, погато је четрдесет дана провео у посту, удостојио се да му се Бог открије на гори Хориву (III. Цар. 18, 18). Пророк Данил, молећи се Богу да опрости њему и народу гријехе, каже: |;'к\-'/, рмдлл три седлшцм, \л*кпл кожделНкннлгш нс лдо^а, н / иасо и кино i« книде к'л оустл д1оа (10, 3). У вријеме поста Дух свети је казао аностолима, да Му одвоје Варнаву и Савла на дјело на које их је позвао, и апостоли постикшка и полголик1шс/л, и козложше р8ки нл на, огп 8 стншл и\-/, (Дјел. ап. 13, 2. 3). Сам Господ Исус Христос хтно је, да постом од четрдесет дана спреми себе ца велико дјело снасења рода људскога (Мат. 4, 2). Наравно је, да Исусу Христу, безгрјеганом по. природи Својој, свесветом и најневинијем, није требало ни најмање да мори тијело своје постом. Али погато је Он то хтио ипак да учини, није то учинио ради себе, него ради нас, и не гато је Њему требало да пости, да Бога Оца умилостиви Себи, него да даде нама нримјер и да нама покаже корист и потребу носта; да нам покаже, да кад је Он само с тога, гато је узео на себе гријехе нагае, сматрао нуЖним да постом почне да те гријехе нагае изглађује, тако да морамо и ми постом настојати, да нове гријехе нагае перемо, те чисти да^-пред Богом будемо. Ако ми сада, браћо, обратимо пажњу нашу на прилику, у којој је Исус Христос издржао поменути четрдесетодневни носг, отвориће нам се гаироко поље да видимо и познамо сав значај иоста и сву корист што човјек себи од поста добива. Исус Христос, каже св. јевађеље, козкеденх вмстк д8^ол1х кх пбсткшм, нск8» ситиса Ж дјлколл; одвео је дакле дух Исуса