Српски сион

С тр . 300.

у пустињу, да га ђаво куша, — и ето тада, том ириликом Христос се предаје посту за четрдесет дана. Ђаво је на све могуће начине кушао Исуса да Га на своју страну ггривуче; али Исус није подлегао искушењу, него јеђавола побједио, и побједио га је тсшом. Тиме нам је Господ наш најбољу поуку дао о томе, шта је пост, и зашто нам пост треба. Он нам треба, да кадри будемо одупријети се искушењима ђавола, да кадри будемо сачувати себе чисти од гријеха и да не наднемо у мрежу ђавола, коју нам он лукаво размеће на свакоме кораку живота нашега. Пост је најјачи штит нротиву ђавола, — каже Златоусш. Пост је најпоузданији лијек за духовну болест нашу, -— каже Ашанасије велики. Пост може једини да сачува чистом душу човјека и да доведе човјека у рајско насеље, — каже бл. Јероним. Ност једини кадар је да човјеку Бога умилостиви и да човјека учини диоником благодати, — каже бл. Августин. Пост је добра страна душе, поуздани сапутник тијелу, — каже Василије велики. Као таквоме, посту мора човјек да се подвргава и по закону природноме, и по закону Божјему, и по закону црквеноме. Пост нам налаже природни закон, јер смо ми дужни иокоравати тијело наше духу, и дух наш Богу уздизати. Налаже нам пост Божји закон, јер морамо да умилостивимо вјечну пра.вду за увриједу, коју смо јој гријесима нашим нанијели и морамо да савлађујемо оно тијело, које нам је узроком било, да у гријех паднемо. Налаже нам пост закон црквени, као тумач Божјег закона, коме се закону морамо као синови цркве да покоравамо. Пост, као уздржљивост од свега што је гријешно и по коме чисти духовни морају да се уздржавају у границама, које им духовни закон одређује, а духовни који су у тијелу морају да осим тога чувају и уздржност тјелесну, пост, као такав, нма дубоку основу и саставља неоспориву дужност и потребу за свакако човјека. Основа је та његова у слабости и ограничености самога човјека, по којој су ограничене и иотребе његове. ограничена су и нрава његова да употребљава средства, којима ће тим потребама задовољити. Од Створитеља његовога зависи сва дјелатност његова, и према томе он мора, као разумно и слободно биће, сам да упоравља и умјерава ту своју дјелатност у

складу са прописима воље Божје. Пост је неопходни услов иравилнога развића сваког разумнога бића и човјек би иостунио нротиву себе самога, иротпву своје природе и тежње да се усаврши, кад би хтио да пориче пост, као средство да себе обузда и страсти своје. И ако је добро све што је Бог створио, и ако Бог није створио ни зла, ни смрти, ипак неумјерено и неограничено употребљавање и добра мора неизбјежно да изазове зло и штету човјеку, који га неразборито употребљује Слобода је велико добро; али ако човјек почне њу употребљавати ван законитих граница, тада се она претвара у самовољу, а за тијем већ у штетно по човјека робовање гријеху. Знање иружа човјеку велико уживање; али ако ограничени ум човјеков почне прелазиги границе, које је Бог положио уму човјековом, тада се и знање претвара у заблуду и лаж, која ће најпослије само да погуби човјека. Земаљска добра нружају човјеку згоду за уживање на овоме свијету, ако разборито употребљује та добра; али ако се преко мјере он преда томе уживању, било у забавама, било у јелу 8 и пићу, тада та добра дјелују зло на живот и здравље човјека, и постају извором болести и брзе смрти. Само тада моћи ће човјек поступати и развијати се нравилно и по себи благотворно, када се он буде старао да поступа и развија рад свој у границама, које је Бог установио и да увијек испуњава закон Његов, упорављавајући жеље своје нрема томе закону и задовољавајући тим жељама у онолико, колико му то треба погледом на христјански значај његов И најузвишенији створени дух. по нотпуној зависности својој, од Створитеља, није неограничен у дјелатности својој, него мора да ограничава себе, ако не ће да себе упропасти пријеступом воље Божје и своју природу изопачи. Ову су истину засвједочили најочитије догађаји у почетку свијета са анђелима и првим људима. Законом и условљем правилног развића њиховог био је стављен баш пост, духовни и тјелесни. Анђелима је објављено билб да не смију дирати у Божје величанство и у Божју власт над свим што постоји, и да морају у свему зависни бити од Створитеља свога, и смирено и ионизно испуњавати вољу Његову. Дакле, чувати се гордости, непослушности и чежње за независношћу, — то је био духовни пост, који је наређен био анђелима и који