Српски сион

Б р . 20.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 321.

Само они, који слушају реч Божју, само ти могу бити, и јесу, мила деца Божја избраници Божји; напротив „који говори да је у виделу, а мрзи на брата свога, још је у тами" (I Јов. 9.) јер „ко пе љуби брата свог, остаје у смрти" (I Јов. Ш. 14.) ■& „Љубите ненријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну; чините добро онима. којп на вас мрзе; молите се Богу за оне који вас гоне". (Мат. У. 44.) Посмотримо, браћо, изближе ову заповед Спасову! „Љубите непријатеље своје" — то значи, онростите им, измирите се; опростите од срца, оиростите онако, како желите, да вами Бог грехе ваше опрости. Н.О, ко је то кадар учинити ? — занитаћете. Не велимо, да је лако, али је могуће, браћо, само- мало борбе, мало само прегорења. Добар Хришћанин, како наиред рекосмо, треба само оног да сматра непријатељем својим, који му спасењу душе његове уди. Увреду пак, која није овакове врсте. не треба ни узимати за увреду, но за нешто обично, што се међу људима догађа; треба ју сматрати за искушење, у коме треба да покажемо, колико као Хришћани вредимо. Увреду не треба увек мерити на — тешку страну, нити ју једнострано узимати; ваља имати искрености, те један део кривице и на свој рачуи уиисати. Грешне речи ч дела непријатеља свога и ако не треба одобравати, али их не треба ни оштро судит, но их треба судити онако, како желимо, да и нами други суде, иа ће нам после тога и таког поступка лакше пасти — измирење с њим. Да, измирење искрено и срдачно! А на пут измирења ти први коракнути мораш — јер то се зове бити на висини хришћанских врлина! „Чините добро онима, који вас мрзе" — вели даље Христос. Најмање је што овде учинити можемо то, да непријатеље евоје најобичнијимзнацимаучтивости нредусретамо, јер кад ни тога учинили не би, огрешили би се о правила природне уљудности, коју и незнабошни имадоше. Но Господ иште од нас Хришћана више; он

вели : „Чините добро онима, који вас мрзе", а то значи: пријатељујмо и непријатељу; указујмо и непријатељу услуге своје, где год за то прилике имамо. Овако чинећи. изазвали би и у Њиховом срцу љубав, задобили би у Бога милости. учинили би велики корак савршенству своме, — а то баш и јесте цељ сваке па и ове заповеди Божје. „Благосиљајте оне, који вас куиу; молите се за оне који вас вређају", Ја му од своје стране — вели један — нећу никаква зла чинити; но ако га какво зло снађе, нека му буде, то је и за мене. Ја му опраштам, рећи ће други, но кад га Видим, а у меии крв узавре и ускипи. Шта, зар је то љубав к непријатељу ? Зар се тако чини добро оиима, који нас мрзе? Зар се тако благосиља? Зар се тако моли Богу за непријатеље? 0, ко овако говори, у тога ни искре љубави није, у тога је срце пусто, и без зрачка светлости хришћанске. Чујмо браћо Хришћанска! Кад номислимо на непријатеља свога, те нам пакост хоће да посукти из груди — а ми за чачак засганимо и погледајмо крст Снасов! Поруган, мучен, бијен, нљуван, на крсту разапет и опет: „Оче опрости им, јер незнају шта чине". Ево, браћо, узора, ево наука жива! Угледајмо се, послушајмо реч његову. Огворимо груди своје, и сместимо у њих љубав хришћанску, на ће нам дани живога нашег потећи реком мира, среће и задовољства, иа ћемо стећи тиме — благослова Божјег, Љубимо непријатеље своје, па ћемо бити мила деца, избрани синови Оца небеснога — Амин!

0 назаренима и њиховом учењу. Пише југ Станикић парох. (Наставак) Тако ето св предање. — Иа имали у томе предању чега нејаснога, неразумљивога, непојмљивога, невероватнога, св. нисму противнога? Баш ничега. То, што јр Симеун посумњао у истинит-ост речи пророкових, са свим „е јасно и разумљиво. Кад је анђео Гаврил благо-