Српски сион

С тр . 356.

в СРПСКИ СИОН."

В р . 22

Пс1е\ која је морала служити као иово оруђе иапских жеља, да завлада свпма народима свијета, а иарочито православнима. Почевши језуити свој рад на истоку, главну пажњу обратише на млади нараштај, те отворише ио разиим градовима и мјестима школе, да се у њима уче дјеца и младпћн у латинскоме духу. Но инак не иосгигоше особит усиијех на истоку; већ сијући пљеву по доброј пшеници угушиваху народно рођење Грка у ХД / *Ш. виј., те с тага бијаху много и много опаснвји непријатељи од Турака. Научни, друштвени и религијско-морални напредак XIX. виј. нанио је одрјешити, смртоносан у^арац папству. Нп папорни грозничави рад језуитски у свима странама земаљске кугле а нарочито на истоку, нити вјерско-политичке сплетке и унорна борба са р. католичким државама европским, могоше одбити тај ударац. Паиа Пије \ 7 Ш. и Григорије XVI. воде борбу за папску власт и с1е &с1о губе око 1831. г. свјетовну власт, која је, под видом свеопћег повјерења у папска дјела, била нека одбрана духовне власти. Папа Пије IX. појачава борбу, да уздигне свој авторитет, али му се на свакоме кораку не да и уз највећи ужас предвиђа скори свршетак ствари. 1848. год. бјеше за папу критична, па инак не гле дајућ на то, папа се Пије IX. те године обраћа православноме истоку с намјером да остварн завјетну и грјешну идеју, да покори под своју власг синове нраве Цркве. Позната је енциклика источним народима, познате су и сплетке, којима се та енциклика оствараше, те које учннише, да се 1855. г. оснује „источко хришЛанско Аруштво У осгаломе, то је друштво у брзо и нлатило животом, али је јасно показало, колику упориост показује папство у своме властољубљу и гордости и како је далеко од покајања чак у тешкој години искушења. Мјесто нокајања, оно ас1 ташгет Бе1 §1опат сије силетке и саблазан, умјесто смирености оно смишља, како би се уздигло иад аворитетом 7 васељепских сабора. За много стољећа пане унаказише разним новинама науку васељенске цркве, — на п паиа Пије IX. не хтједе се тога одрећи. Шта више трудио се, да у томе погледу

нревазиђе сво^е иредходнике, — те 1854. г. нрогласи као догмат ново учење о безгрјешном зачећу Божје Матере; ваљало је прокугпати ново, крајње средство, да се сачува авторитет папске власти — показати неиогрјпиивост тога авторитета и заплашити оне који налијећу на цијелост црквене властп. Занадна је црква занста признала новп догмат, те тпјем самим исповједила папу за непогријешива. . . Међу тијем иостепено уједињавање Италије нријећаше у блиској будућности иропашћу црквене власти и ноглашењем Рима за столицу новога, с јетовпог краљевства. Папа је морао осјећати бчизину развезивања Гордијева чвора. 1860. г. одбаци од цркве своје неиријатеље, а до годину му остаде у власти само Рим, на и тај прогласише за будућу столицу крал>евства, Али гордост сиљаше иапу, да остане уноран. Он обнародова с прва, у облику протеета, енци клику и зуПаћиз, а за тијем одреди сазвати у Ватикан сабор да на њему иотврди нови догмат о непогр ешивости папе као црквене главе. Тијем је крупним кораком хтио изазвати иа борбу са својим ненријатељима сву западну цркву у нади, да ће то сред ство бити најбоље. да се спасе папски авторитет од опасности, која пријећаше. Ми не ћемо говорити о том, како су сједнпце ватиканскога сабора. који се отвори 1869. г., благодарећ језуитима, биле веома бурне. већ ћемо само иримијетити, да је неногрјешивост напска проглашена 1870. г , али ни ио шго уз онћи глас, јер је про тивна страпка у сабору била одвећ јака, — те је одвела дотле, као што је познато, да се образовала т. зв. стара католичка црква, која је одрекла нризнање папске непогрјешивости. Још се нијесу биле ни довршиле сједнице наопаког сабора, а Рим освојише, — те папа осјети, да је сужањ. У ноложају сужањства налази се и садашњи даровитп папа Лав ХШ. Исгина он је папустио правац свога иредходника, те с тога није ненријатељ талијанске владе, али јој не може прошло опростити и води тајну, вјешту по.;итику, мислећ не само, како би скинуо окове и подигао своју свјетску власт, већ и па ону моћ, коју су имале некада папе. Та се мисао и данас