Српски сион

Б р . 22.

појављује са жељом продријети на иеток, да му се отме религиозна слобода. То је нојмљиво. Та чим би се и наградио за све историјске педаће и губитке и чиме би залијечио толике рапе, које му дадоше католиканскп окови, ако не привлачењем православних источних народа у јаки тор р. католичке цркве? . . . Побијеђеиој гордости требало је паћи за себе храпе п ето Лав ХШ., не заостајућ иза својпх претходиика и користећ се разним политичким приликама, управља подмукле стријеле па завјетну панскоме нријестолу стј.аиу и онамо шаље евоје епцпклике. Разумије се, оне паилазе на отиир п немају пикаквих добрих иошљедица за папу. Кад су се већ на р. католичкоме занаду одавно навп кнули равнодушно гледати на папске разне жеље, шта ћемо рећи о нравоелавноме истоку. који ннгда не нризнаваше папски ауторитет?! Он се владаше оштро, како и треба, према енцикликама и увијек износи њихову неистинитост. Чудповато }е послије тога, како напа може и помишл.ати да ће исток урадити по његовој жељи! „Окружна патријаршијска и сннодална носланица Цариградске цркве", која се поја вила у августу 1895. г; да побије прву енциклнку од 1894. г. не само да није задовољила папу, већ се чини, да га је још внше раздражила и пређашњи тихи, вјешти тон замијенила у другој енциклици одрјешитим п гордим тоном. Ваљало је очекивати, да ће та ношљедња енциклика бити одговор на „окружну нослапицу" алп се папа оканио труда говорити против пстне и одао се на опће, каткад чак и на магловиге, Фразе. У осталом је смисао овијех пошљедица иојмљив; све православне позива у упију са западом под тијем условом, да превроу васељенском истином православља и прпзнају иану за неиогрјешиву главу цркве. . . Стар али одавно познат позив православнима! Нека горди запад знаде, да докле год истина, која је дошла с истока, жарко свијетли евему свијету, дотле ће нравославни бити у окриљу, нуну паде, свете, католичке и аностолске Цркве и поштоваће божански глас јединога Пастира и 1 лаве Христа. . . Превео с рускога: Реље,!о г 0. Славков.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Школоки Савет) држао је своју седницу дне 29. маја (10. јунпја) 1897. нод председншитвои Његове Светостп, преузвишепог господпна Ге.оржја БранковиИа, патријарха срнског. У тој седници присз^ствовалп су члановп: преч. г. прота Јов. Борота, Ник. Ђ. Вукићевнћ, др. М. Полит, Ст. Лазић и Т. Димпћ. Између главних предмета напоменутп нам је пре свега Превишњи Отнис. којим се Уредба о урећењу митрополптскоцрквепог п народношколског Савета тумачи тако, да је §. 25. 4. одсек прев. краљ. Рескрипта од 1868 г., којим свп призвани предмети имају на решаваље кр. угар\ској владп подносити се, у крепости одржан. Школски Савет одлучно је овај Превишњп Отпнс високом Сабору уз иодробнп извештај даљег расположења ради поднети. — Прочитан је Министарски допис, којим се призив некојпх општинара у Молу протпв избора С. Лудајића за учптеља одбацује. — Молба јуираве приправничке школе у Пакрацу и Сомбору радп подизања принравничког семеништа односно припомоћп упућена је путем Саборског Одбора високом Сабору. — Божидар Борђошки досадањи суплент на преиарандији Горњо-Карловачкој проглашен је за редоеног професора, пошто је испит оспособљења положио. — Услед оставке Светозара Мирче на проф. месту у препарандпји Сомборској расписаће се стечај на то место. — На упражњена места главног као п на два места епархијских школских референата у дпјецезажа Бачко-Будимској и Темпшварско-Вршачкој расписан је стечај. — Упућене су епархпјске власти да законски чланак 26. од год. 1893 гледе одређеног квинквенала за нар. учитеље имају у обзир узети и у специјалним случајевима поступати. — Одређене су награде заменпцпма епархијско-школског рефереита бачког. — Издат је декрет Каменку Чешљару. — Одбијена је молба некојпх учитељпца, које су молпле да пм се право гласа н'а епархијскнж скупштинама подели. — Ради надзора школа у енархији Пакрачкој одрећен је Нпкола Шушоња садашњн управитељ Пакрачке препарандије. — Преноручена је песмарица Алекс. Јорговпћа за основне школе. — Укинуто је решење епархијскошколског одбора бачког гледе награде Атанасију Костићу, учитељу фелдварском за држање каталога и спремање деце за појање, тејенаређено да у том предмету пма нре свега дотична цркв. општина сходно ноступати н мериторно решење до-