Српски сион

Б р . 22

„ОРП СКИ СИОН."

С тр . 349.

народ постоји само зато, да буде трља њихових рачупа,'сујета и жеља? Мисле јш зар, да наш народ верује и данас још, да се народу помаже само пружањем неснипе државној власти (и то често у џепу), а погрдом своје Јерархије? Мисле ли зар, да је сво наше свештенство наивно и безазлено, па да од уживања, радости и одушевлеша пада у несвест чим се са опозицијоне стране узвикне. да „прна калуђерштина, удружена са државном влашћу, хоће да газдује, да нашује и над народом и над мирским свештенством" ? ! Некад је и тако бивало ; често и на многим странама нашег народа и једног дела свештенства. Али, данас је друкчије. Данас народ другим очима гледи, јер му је поглед разбистрила баш неудаћа са лакомисленог веровања у моћ и снагу разметања, у разложност и истинитост обећавања, којима га још и данас хоће да | обмањују рачунима својим данашњи „опробани борци", а који пекадањим подобпим борцима бар да су слика ил' прилика ! Данас свенггенство више не верује тим „борцима, 1 ' ко.јима је свештеник добар, док га требају, којима је свештеник, и најсавеснији и најбољи у служби својој, издајник народа ако некулучи њиховим рачуиима, и ако се неда купити од њих за зрачак иопуларитета, којега им могу дати новинарске редакције и пролазне рекламе њихове. И зато ни здруженим опозицијама нашим неће данас већ помоћи сва сумпичења и погрде, које су у свом прогласу бациле на своју Јерархију. Неће им помоћи приказивање државне власти са подигнутом гвозденом руком иа нашу автономију и са тежњом за њезином иревлашћу у тој автономији и раснолагањем у нашој цркви и школи. Не ће им номоћи, јер су та сумњичења и погрде неосноване и излив страсти, а приказивање државне власти у горњој слици колико безразложно, толико нетактично. У ирогласима, какве је природе ироглас наших опозиција, странке обично изиосе пред бираче програм својих негативних и позитивних тежња. Наглашавају: шта желе отклонити а ирема томе конзеквентно што треба ностићи. Осим тога ако дотичне стран-

ке прожима истинито уверење о убитачности онога што треба отклонити, а о несумњивој користи оног а што желе постићи, онда у таквим прогласима добија јаког израза и вера односне странке у победу свога програма. А како је са прогласом наших здружепих оиозиција? Наше опозиције са својим нрогласом нити знаду шта хоће ни шта неће, а најмање верују у то, да што могу. Ако им је стало до тога, да историја овостраиог иашег парода и цркве кадгод о том ирогласу на срамоту данашње коалиране опозиције своју пресуду рекне ту су цељ ноетигле. Опу другу, да дођу до мандата — тешко ће постићи, јер и народи имају границе свога стрплења. —

Правоелавна Српека Епархија Темишварека. Ова епархија основана је, судећи по привилегији што ју је дао император и краљ Леоиолд I. српском народу 4. марта 1695, тек иосле избора Исаије Ђаковића, тадашњег јенопољског владике за митронолита српског владике за митрополита српског народа, који се је избор збио на сабору у манастиру Крушедолу 1707. године. А то се даје извести из оног места споменуте привилегије. у коме се Исаија 'Баковић назива епископом темишварским, јенопољским и архимандритом крушедолским, дочим је он иначе за време преговора, што их је водио пећки патријарх Арсеније Ш. Чарнојевић с аустријском владом односно с бечким двором у предмету давања помоћи ратне аустријској војсци од стране срнског народа, називао вазда јенопољским владиком; из чега се даје закључити да је он морао у Јенопољу и своје седиште имати, и исто седиште епиекопско задржати и онда, кад је у свој наслов добио и нме темишварског епископа. Тек иосле избора Исаија Ђаковића за митрополита српског нестаје енискоиа јенопољских, који оу дакле били уједно и епископи арадски и темишварски, иа се појављују засебни епископи арадски и темишварски. Док је иостојала јерархијска заједница међу Србпма и Романима, заузимала је ова епархија територијално велики простор и бројала је, како се то внди из једног Шематизма, који је