Српски сион

С тр . 348.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 22.

ва — могу још да се размећу са својом одбраном автономије наше! Кад не би било жалосно, било би смешно! Тешко нашој автономији крај такве одбране! Да се наше онозиције бесмртпо прославе потписале су и ове речи у своме нрогласу: „Зато је опасна ствар прихватити и ннјбоље израђени једноставни статуг, јер би влада у њега могла уметнуги такве октројке, такове самовласне уредбе, којих у досадањим нашим установама било није". Није ли то једна самоубијствена Фраза. Није ли резигнација и нризнање државној власти да она то може и сме учинити? Тако мислити могу политичари, којима није базис право и закон, а мудрост и искуство — кажипут. Државна власт, међутим, крај данашње наше автономије, и нема ништа више уносити у њу, што би јој требало за проширење своје ингеренције у њој. Ако данас ко може бити задовољан са нашом автономијом, могла би бити баш државна власт, кад би јој стало до других права у тој автономији, осим оних што јој припадају по државном праву. Она у том случају нема шта да уноси више у наше уредбе, крај Деклараторије, Конзисторијалне Системе, клаузуле у Сабореком Устројству и крај његова 28. §-а, те чл. XXVI. привремене Еиархијске Уредбе и чл. XI. уређења митрополитскоцрквеног и народно-Школског Савета. Разуму ли то наше опозиције? А смеду ли рећи народу, ко је крив, да су ти §§. ушли у наше уредбе? „На колена, Богу се молите" ... јер је кривац томе она црквена политика, коју опозиције и данас још терају, и у чије поноре и данас још гурају своју автоно мију, цркву и народ. А ми смо они, који хоћемо да са ав тономије наше скинемо секвестар, да је ослободимо тих §§-а, те цркви и народу нашем дамо мира и потребних услова за просветни напредак, којим данас баш мали народи осигуравају и свој нацијонални опстанак. При крају свога прогласа опозиције су се морале показати у потпуној светлости своје рацијоналне и зреле политике, а и

уобичајене им недоследности. Тек што су потнисале мало час цитиране речи о онасности прихваћања и најбоље израђеногУстав^. ено их где потписују, да су вољне, да се лате донашања, на том истом Сабору, крај исте данашње Владе и Јерархије, такових уредаба, ксје још нису створене, а велика је потреба за стварање истих; или да неке уредбе, које су привремене природе, сабор понрави и претвори у деФинитивне, те ноиште за исте превишњу нотврду." Ми ие зиамо, да ли је још која страика у нарламентарном свету, доказала оваку нелогичност и оваку лакомисленост, каква се мора изчаурити у топлоти Фраза и празног разлаголствија, и раздражеиосаи страначких амбиција, — а каква се, ево, изчаурила у прогласу коалираних опозиција. Ко уме мислити спазиће је и нознаће јој величину и монструозност. Кад би је ми под своју секцију метули могао би нам ко пребацити, да хоћемо да — мрцваримо побеђеног противника. Ми то нећемо, али инак морамо на наше опозиције ставити ова питања: Ако државпа власт може, сме и ако је вољна, да своје октројке протури кроз Устав, зар то исто не може учинити и кроз парцеларне, поједине уредбе ? Ако од тих октројака прети опасност, да се оне могу спровести кроз Устав, зар та опасност не нрети и са нојединим уредбама? Ако траже гаранције од Саборског Одбора, да се те октројке неће унети у Устав, — имају ли наше опозиције гаранцију да неће бити унешене у поједине уредбе? Па ипак ове би уредбе опозиције наше хтеле на сабору да претресају, Устав не ће. Шта при том руководи наше онозиције? Молимо одговора на ова питања, јер — <3ипке1 181 с!ег Кес1е 811111! И сад још нека нитања: мисле ли наше опозицијоне странке, да у нашем народу нико ништа више не зиа; да је цео наш народ такав, да га могу поједини његови синови из тих странака жедна преко воде нреводити? Мисле ли те наше опозицијоне странке, да срнски овострани

-