Српски сион

С тр . 350.

"СРПСКИ СИОН."

Бр. 22.

1845. године издан у латннском језику о целој источно-православној цркви у земљама круне св. Стевана, преко 450.000 православниа душа. Иза проведене јерархијске деобе међу Србима и Романима износио је тај број душа, како се то види из прилога б) к. §. 9. I. превишњег кр. решкрипта од 10. августа 1868. године, 161.864 душа. Но овај број у толико је неисправан, што је у њему садржано и 6562 душе неких у нодручје епархије темишварске уврштених општина, ко}е фактично не припадају тој епархији, већ епархији арадској и вршачкој. Наиме општпне: Дента, Велики и Мали Гај припадају епархији вршачкој, а општине: Брестовац, Линово и Дубоки Надаш нрипадају фактично епархији арадској. Неисправан је горњи број и за то, што у њему није садржан број душа црквених општина: Арад, Арадгај, Печка, Торња, Батања, Срп Чанад и Нађлак, које су у споменутом превишњом кр. рескрипту уврштене међу оне општине, које у подручје епархије темишварске спадају. У Шематизму, изданом године 1878. за целу митрополију карловачку, исказан је број душа ове епархије са 150.776, дочим данас износи број српско-православних душа у овој епархији, не рачунајући овамо 792 православне душе, камеларних моравица, Берекуце и нрњавора манастира св. Ђурђа, које сачињавају парохију истог мавастира, 141.065. Према томе мањи је данас број српских православних душа у овој епархији за 10.096, него ли је био године 1878. Узрок овоме појаву лежи у томе, што су се од тога времена поделиле јерархијски црквене општине: Кнез, Мехала, Чаково, Фенлак, Саравола и Срп. Вел. Св. Миклуш, којих су Романи отпали од еиархије темишварске и придруживши се јерархпји романској потпали под јурисдикцију романскоправославне епархијске власти арадске А број тих Романа износи око 10.000 душа. Изгледа према томе, да је у растењу и множењу српског нровославног елемента у овој епархији стагнација настунила. Но није тако, јер констатовано је из односних свакогодишњих исказа, поднашаних епархијској власти, да је укупан број рођења сваке године био већи, него ли број смртних случајева. Да је при свем томе тако рећи стагнација у ирирасту српско-православног становништва ове епархије

у последња два деценија настунила, може се разјаснити само исељавањем народа из подручја ове епархије. Поближе узроке и поводом томе исељавању истраживати и установити не спада овамо. То је ствар опште државне статистике научне, која свакоме појаву зачетак и прави узрок има да истражује. Да је пак исељавање узрок мало час споменутој стагнацији, ако нећемо рећи умањењу српско-православног живља у овој епархији, даде се с доста поузданости закључити из умањеног броја српско-православних домова од оног времена; јер данас имаде за 843 српскоправославне куће мање у овој епархији, него ли их је било 1878. године. У овој епархији имаде данас 79 цркава и 3 капеле; дакле црква једна мање него 1878. године, а то долази отуда, што је у Фењу старо црквено здање због трошности изван употребе стављено. Иарохија имаде данас 103, дакле 42 мање него ли 1878 године. Ово се даде протумачити редукцијом парохија у иојединим општинама, која је редукција наступила од оно доба које на основу превишњег кр. рескрипта од 1868. године, које пак услед проведене јерархијске деобе међу Србима и Романима у неким општинама. Такова редукција парохија наступила је од оно доба у овим црквеним општинама: Мали Бечкерек, Кнез, Мехала, Чаково, Дињаш, Срп. Вел. Св. Миклуш, Саравола, Фенлак, Срп. Св. Петар, Кетфељ, Арад, Срч. Чанад, Сириг, Турска Кањижа, Санади, Меленцн, Кумани, Нови Бечеј, Беодра, Карлово, Бочар, Тиса Хиђош, Тиса Св. Миклуш, Чока, Јозепово, Мокрин, Вел. Бечкерек, Срп Неузина, Бока, Пардањ, Срп. Ченеј, Срп. Црња, Срп. Итебеј, Бега Св. Ђурађ. — Вероисповедних школа имаде данас у овој епархији 182, дочим их је 1878 било само 111. Према томе је број истих порастао од то доба за 71. Број за школу обвезне деце износио је 1878. године 12.843, дочим данас исноси тај број 20.557, према томе види се у овоме погледу прираст од 7714. Само у шест школа нема учитељских снага, већ врши једна учитељска снага дужност у но две школе. Иначе имаде 146 оспособљених учитељских снага, дочим 30 их је неоспособљених, рачунајући овамо и неке свештенике,