Српски сион

С тр . 362.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 23.

Др. Павле Јанкови& за срез Коренички. Н. Дими® за срез ГосмиЛки. Буде пл. Будисавл.евиб за срез Дољно-Грачачки. IV. Бачка дијецеза. а. Свешшенички. Прота Љубомир Купуоареви^ за срез Стаиарски и за град Сомбор. Архимандрит Анатзлије Јанковиб за срсз Ст. Бечејски и Жабаљски. б. Свешовни. Др. Паја Дракулиб за град Сомбор. Др. Ника Максимови!, за срез Суботџчкн. Др. Сима Павлови& за срез Стапарски. Исидор НИК0ЛИ& за срез Жабаљски. V. Вршачка дијецеза. а. Свешшенички. Прота Стојадиновиб за срез Уљмански и Вршац. в Сава Стојдшђ. за срез Ковински и Панчево. „ Конотантин Цијук за срез Белог^рквашки. б. Свешовни. Стеван Јованови& за Вршац. Јован Јагоди! за Панчево. Др. Лаза Костиб, за срез Вршачки. Др. Јован Лалошеви! за срез Ђелоцрквански. Др. Стеван Димши& за срез Уљмански. Петар Деспин2& за срез Ковински. Др. Лаза Секули!, за срез Цреиајски. Ђор^е Беки! за срез Перлески. VI. Темишварека дијецеза. а. Свешшенички. Архимандрит Исак Дошен за срез Темишварски и Вел. Кикиндски. Прота Еор^е Влахови^ за срез Мокрински и Врањевачки. Протопр. намесник Светозар Дражи! за срез В. С. Миклушки. б. Свешовни. Др. Живко Богдан за Кикинду. Др. Светозар Димитријеви! за срез 'Темишварски. Риста Телечки за срез Мокрински. Риста Предрагови! за срез Врањевачки. Богомил> Јагоди® за срез Модошки. Паја Димитријеви! за срез В. С. Миклушки. Јован Поповиб за срез Арадски. VII. Будимека дијецеза. а. Свешшенички. Архимандрит Лукијан Богданови! за срез Ст. Андрејски. Прота Свет. Гојкови! за срез Мохачки. б. Свешовни. Евген Думча за срез Ст. Андрејски. Јоои# ЈагиЈ за срез Мохачки.

Г 0 В 0 Р де. никк мАксимовизаА ДРЖАН на бирачком збору у Суботици у питању народноцрквене аутономије. У Оуботиди на други дан Духова имали су Орби бирачи збор, на коме су поставили за посланичкогкандидата др. Нику Максимовића На позив бирача дошао је кандидат у бирачку скупштину и држао је говор, који је трајао читав сахат и који су бирачи пропратили са честим усклицима одобравања. Др. Максимовић објаснио је заплетено питање наше аутономије тако јасно, да смо сада са свим на чисто о чему и како ваља да се ради. Ја вам саошнтавам овај говор у изводу колико ми је могуће према мојим белешкама. Др. Максимовић иочео је свој говор с тим, да му је врло мило, што му се дала прилика, да може развити своје мисли и своја начела јавно, пред лицем целог народа. Ово иепосредно оиштење са народом он није никад избегавао, шта више готов је у свако доба и ма где, ако га аозову, заступати она начела, која нам ваља извести у оквиру наше народно-црквене аутономне организације. За тим је у општим иотезима исторички објаснио с државо правног гледишта положај свих цркава и по томе и равноправни положај српске православне цркве у Угарској. Нарочито је истакао XX. зак. чл. 1848. као најважнији државни закон, који је укинуо дотадашњи господујући иоложај једне цркве и изрекао велико начело потпуне верозаконске слободе иједнакости свих цркава у држави. Но на жалост већ у самом овом закону, контрадикторно његовој основној мисли, повређено Је кардинално право српског народа у иогледу састава свога сабора. И тиме се држава, па још у доба кад је дух слободе провејавао свет, неупутно умегаала у нашу цркву и аутономију. Прва парламентарна влада после успоставе земаљског устава увидила је ову погрешку и тадашњи министар барон Етвеш предложио је 1868. угарском сабору садашњи IX. зак. чланак, који је требао да буде репарација повређене слободе самоопределења српске цркве и српског народа. Но и сам овај закон, такође контрадикторно својој основној мисли, у колико је ујамчио народно-црквену нам аутономију у оквиру државних закона, огрешио се о главно начело најважнијег државног закона, иарочито XX. зак. чл. 1748., и ио томе истакао је државу као највишег судију између српске јерархије и српског народа. II у овој ингеренцији лежи клица данашњем неуређеном стању нашем.