Српски сион

С тр . 366. „СРПСКИС ИОН." Б р . 23

свештеника и нриговоре изван свештенства. Нашао би се можда брат, који би и најискренију нашу реч и најбољу нашу намеру небратски одбио, сматрајући себе изван домашаја сваком упутству са овога места и потпуно слободна у располагању са својим бирачким правом и у својим симнатијама са постојећим сгранкама нашим. Чуо би се можда глас и изван свештенства, који би и најбратскији наш апел на свештенство изврнуо у неки иритисак на њ. Ми смо све избегавали и — ћутали смо. Не би ни данас проговорили, нити нам је и данас намера, да свештенству нашем говоримо о поступању његову приликом избора, да није појава, које нам управо налажу да говоримо. Не би проговорили ни једне речи свештенству ради избора, јер смо уверени, да наше свештенство, у огромној већини, добро схвата свој положај, своје становиште и своју — дужност. Али морамо ироговорити, ради оне браће наше, која мисле, да 90 ностотака њихове браће не знају шта раде, а да раде издајнички за сво.ју цукву и народ, јер нису — у опозицији. Зар има, браће наше, која тако о нама мисле? Запита ће тих 90 постотака нашега свештенства. Та то је тешка оптужба за нас, за ту огромну већину свештеника наших. Јесте, т р шка је, врло тешка, ал' ју дижу на нас она браћа наша, која су у — опозицијама нашим. Где, на ком месту, на који начин? Ми их не можемо, а и не ћемо да пратимо по срезовима, на да бележимо речи иојединих свештеника опозицијоналаца о својој браћи не опозицијоналцима. Оии нису штампали своје говоре, које су на основу опозицијоних програма говорили но срезовима и зборовима опозицијоним, па из тих речи и говора не можемо доказа изнети за оптужбу њихову нротив нас, која постоји и у име њихово. Али ми ииак тврдимо да та њихова оптужба постоји. Ми знамо чиме све терете и оптужују Јерархију нашу опозиције наше. Чули смо то и ономад из прогласа њихова на бираче. Читамо то сваки дан из разних и што каквих чланака појединих чланова опозицијоних. И ако ни на прогласу опозиција

неманиједног потписа свештеничког, па ипак ми тврдимо, да се све оно, што опозиције кажу и чиме оптужују Јерархију, тиче свију нас свештеника, који нисмо у онозицији, а да онтужбу против нас дижу и свештеници, који су у — отозицији. А ево зашто и како. Као што ми себе сматрамо солидарнима са свима онима, које опозиција мисли нод Јерархијом и „автономном" странком, и са предлогом Саборског Одбора, кога ће на Сабору да прихвати та странка, јер смо чланови те странке, тако морамо све чланове наших опозиција сматрати солидарнима са свима и свачим, што те опозиције чине, дакле, и са оптужбама, које подижу на Јерархију и целу автономну странку, коју нотпомаже данас огромна већина нашега свештенства. Те оптужбе знамо које су. Не требају нам многе ио броју; довољне су оне по тежини својој, а које су истакнуте баш у званичном акту коалираних наших оиозиција — у њиховом прогласу на бираче. По ирогласу том; Јерархија наша и автономна странка. са предлогом Саборског Одбора и са пристајањем својим на организаторни рад у сазваном Сабору, чини издајничку и измећарску службу угарској влади, којој је стало да иокоси и „ово мало" автономије што имамо. Јерархија хоће превласт у цркви и 2^ади ше тревласши чини издајничку службу влади против своје цркве ш народа. Мађарска влада под изликом потиомаже ту Јерархијину тежњу за превлашћу -јер у истини хоће она, да путем Јерархије дође до иревласти државне власти у цркви и школи нашој, а помоћу те превласти да изврши и у нашем народу ону највишу тежњу мађарске власти, наиме, „образовање једноплеменске државе". Преведено то на чисто српски језик и говор значи ово : Јерархија је наша у служби мађаризације српског народа, хоће свој народ да помађари, а цркву бар — иоунијати. То је оптужба опозицијоног прогласа против Јерархије више, и против нас свештеника, који стојимо уз свој Епискоиат. На том прогласу, истина, није потписан ниједан свештеник. Али јер су под тим