Српски сион

С тр , 368,

»СРПСКИ СИОН."

и учитељи дркве ту таштину презирали. Ако се бојите гнева оних, који вам могу место „осана" викнути и „уа", — зар хришћански идеали наши нису и то поднели? Зар је и Хаџи Рувима и Хаџи-Ђеру за живота сваки Србин хвалио и славио ? Мирна и весела савест, испуњена истинска служба, то је једина сигурна њива, на којој цвате цвеће и славе и хвале. Који је тражи, наћи ће је на тој њиви за увек. А слава на пољу страначких чеФова и на мору страсти страначких, ретко кога да не нагони на кајање. Или је међу вама и таких, који дају: „за један часак радости'' — све што дати могу. Имате свој „возраст", и радите како хоћете и како умете. А доћи ће дан и разрачунавања, па благо оном, кога савест не постиди. Одговорите себи на мало час иостављена вам питања: па Бог и душа вам. Али одговорите искрено, све, све. А најбоље ћете одговорити — ако оставите барјак радикализма и либерализма ма и у дванаестом часу — а ступите под барјак, што га развија св. Православље у цркви и црквеној политици, нашој, под којим барјаком је наш Епископат, под којим је огромна већина ваше браће, под којим је и — ваше место, под којим је место сваком православном Србину ! Под тим барјаком одужити можете свој дуг цркви и народу, а под барјаком под којим сте сад — љута сте рана наша, велика туга и срамота. Не рекосмо, да вас коремо, него да нам не пребаците кадгод — да вам казали нисмо. —

Правоелавна Српска Епархија Темишварска. (Свршетак.) Судећи по броју дивљих бракова, којих имаде у епархији 1450, за тим по броју Назарена, којих имаде у целој епархији 668, и најнбсле по броју грађанских, црквом не благословених бракова, којих имаде свега у епархији 20, могло би се рећи, да не постоји потоња тврдња. Али у ствари она стоји ипак, кад се узме у обзир, да су споменути појави последица при-

Б р . 23.

јашњих времена, јер се не да ни замислити, да ће верски индеферентизам у опће или снецијално спрам учења православне цркве од један пут преко ноћ зачети се, сазрети и на, површину избити. Треба ту времена за појав и спољашњи израз таковог дугаевног расположења. Нису криве томе дакле данагање управне прилике у епархији, као гато се то некима хоће да тврди. Истина да има данас и учитеља и свештеника, који нису позвани, да оба^љају, тако узвишену службу, за коју се иште у потпуном смислу цео човек. Но ко је томе крив? Дубок посматрач ствари мора мало дубље тражити узроке овоме жалосном појаву, него гато их нагае новинарство тражи. Зар може једна тако рећи јучерашња управа искоренити са свим зло, које је посејало рђаво васпитање кућевно, слабо васиитање гаколско у опће, и не према циљу, дакле нецелисходно и промашено васпитање богословија и учитељских гакола, које су до пре коју годину спремале питомце своје за све, само не за учитеља и свегатеника. Па кад се узму онда у одбзир пронусти аутономне управе до сада, па уз то осебујност автономних уредаба нагаих у опште, по којима се често и поред најбоље воље онога, на кога се прти одговорност за разне неупутности, не може дисцишшнарна власт вргаити онако, како би то сдецијалитет случаја извесног захтевао, онда није чудо, да се налази неупутности данас у свегатенства иарохијског. Но ту треба узети у обзир јога и ту околносг, да у свегатенству имаде и таквих лица, ко.ја по својим природним наклоностима и по своме дугаевном расположењу у опће не би могла бити ни примљена у свегатенички чин, јер већ а рпоп можда не нружају довољно гаранције за могућност вргаења свегатеничке службе у смислу црквених прониса без угатрба за верски дух новереног им стада. Но где је то време, у ком ће се моћи квалифицирати младићи за извесне позиве према душевним наклоностима и природним наклоностима својима? Данас се једва чека, да ко год богословију сврши, па се без икаквог претходног испитивања и разбирања, је ли само формалности задовољио, одмах рукоиолаже. У таким приликама, где је тако рекући, јагма за радницима, не може разборит човек осуђивати никакву управу за изгреде и неупутности радника. То иоказују јасно и примери државно-чиноновнич-