Српски сион

Б р . 23.

„СРГ1СКИ (ЖОН. и

отр . 369.

ког и војничког живота. Колиео их је тамо право позваних за извесну струку? Разлика је само та, што се у дркви по оном начелу дрквеног законодавства, да се не треба нивоме светити, нити некога само ради одмазде казнити до крајних граница могућности предузимају опетовано средство за исправљање и изведење на нрави пут дотичног радника, па се исти ипаЕ не искључи из клира, што у државно чиновничком и- војничком животу не бива, већ се кривац у смислу заЕона лиши без икаквог милоС|>ђа и самога хлеба. Држава не гледа на породицу Еривчеву, где је у пптаљу интерес јавни. Наравно да и црква по својој задаћи не сме постигнуће својих циљева заиостављати интересима иојединаца, и не би се смела обзирати на породину индивидуа, који не само да не доприноси е постизавању њезинога циља, него својим радом и животом још отештава то постизаваље и шта више нречи исто, кад би имала наЕнаде за губитак тога лица, односно кад би могла другим згоднијим и способнијим лице исиунити место, које се упразни свргнућем неспособна и неваљала радшша. Но где је та накнада, и ако је има, у чем лежи гаранција у данашњим приликама, да ће следник испунити то место сходно жељи и задаћи црЕве? То су прилике, Еоје мисаон свет мора имати нред очима при руковању дисциплине свеиггеничке. Знају добро и они, који се налазе на челу управе епархијске, где боле; али то знати, не помаже, кад за место дотично, где боли, мелема нема. С тога ваља чекати бол>а времена и боље прилике у овоме погледу, у којима ће се моћи тражити строга унотреба дисциплинарних правила на кривце без штете за службу и за ностизавање главних службених интереса. Религиозност и моралност народа је у главном повољна. Верни посећују ревно богослужења у цркви, приступају с малим изузетком скоро сви одраслији бар једанпут у години к светој тајни покајања и причешћа. Интересовање за цркву и њезина богослужења поЕазују се у велиЕОм делу црЕвених општина у томе, што знатан део мушкараца обавља уз учитељсгво и функцију црЕвеног појца. Особито радо посећују верни јутре.ња богослужења, тако да у већим црквеним општинама свештеник може једва бити готов с мироносањем верних, да би се за литургију одморити и за времена спремити могао.

Свештенство живи већином у добром споразуму с вернима. Но од уведења грађанског брачног законодавства поремећени су били у неЕолиЕо у неЕим општинама одношаји тога доброга споразума за то, што је поводом ступања у живот грађанског брачног права настала потреба у интересу што јачег прил>убљивања верних к свим установама црквенима наредити, да. се свештенство за обављање функције венчања несме наплаћивати од верних. А пошто је штола за венчавање сачињавала знатан део прихода свештеничких, које приходе свештенство услед споменуте законске новости губити мора, морала се је увести у свим црквеним општпнама и рескриптуална пла,та у новцу за свештенике, будући да штоларне пристојбе за остале функције свештеничке (оснм за венчање) не би изнеле ни половину прописане плате у новиу. Односна наредба еиархијске власти, да се свештенство има плаћати у новцу, изазвала је јак пасиван отпор у свим црквеним општинама, којих су свештеници захтевали, да им се у новцу њихова плата издаје Наравно да је епархпјска власт морала на захтев дотичних свештеника упогребљавати сва могућа средства, да односној својој наредби важности прибави и да свештенику дотичном опстанак и живљење осигура, јер је било и такових свештеника, који од 1. октобра 1895. све до месеца фебруара 1897. ни новчића од црЕвене ошнтине у име своје плате добили нису. Присилне овршне мере против упорних црквених општина, ослабиле су у неколико и за неко време оне тесне везе, Еоје морају везивати верне за њиховог духовног старешину; алп су верни најиосле увидели, да се праведном захтеву свештениЕа задовољити мора, па су наступили опет стари одношаји добра сноразума међу њима и њиховим свештениЕом. У опште опажа се јака, проникнутост свешћу автономном у верних ове епархије. Тиме се даде и растумачити и гореспоменути отпор односној наредби епархијске власти у погледу плаћања свештенства у новцу. ЦрЕвене општине понеке мисле, да могу свештеника плаћати каЕо они хоће н да га могу кренути кад год хоће. Па иду чак тако далеко, да завиде свештенику на оно мало нлате у новцу, наводећи, да је он, имајући сесију земље и нарави, богатији од већине верних, па нашто му још плата у новцу. Жалосна појава као последица нецелис-