Српски сион

С тр . 428.

„СРПСКИ СИОН."

бр . 27

Митрополит-патријарх, као такав, врпш евоја права и дужности у смислу овога устава, саборских уредаба и законитих наредаб^ врховних народно-црквених власти. Б. Митрополијоки управни савет. § 237. Митрополијски уиравни савет састоји се осим митрополита-патријарха као нредседника, из девет чланова, и то једног епископа, два члана свештеничког и шест чланова световног реда. Чланове бира сабор из овоје средине, и то једног епископа без обзира на предео, једног свештеничког и два световна члана из Угарске; другог свештеничког и друга два световна члана из краљевина Хрватске, Славоније и Далмације; а два световна члана без обзира на краљевине. Члановима овима бира сабор, без обзира на краљевине такођер из средине своје заменике и то еиископу еиископа, свештеничким члановима једног свештеника а световнима три световна. § 238. Заменик је председнику у митрополијском управном савету члан-енископ, односно заменик му, који заступа митрополита-патријарха у свима случајевима. Потиредседника бира митрополијски управни савет из средине својих световних чланова на време, док постоји, који замењује председника, односно заменика му, кад су ови спречени. Перовођа је митронолијском управном савету народно-црквени тајник, а известиоци они члачланови или чиновници, које митрополијски унравни савет одреди. § 239. За донашање одлуке потребно је, осим председника, присуство четворице од уредно позваних свих редовних чланова, а одлуке ее доносе са натполовичном већином оних чланова, ! који су ту. Кад се гласови на једнако поделе. одлучује глас председников. § 240. Председник и чланови митрополијског управнога савета одговорни су за свој поступак сабору. Они су дужни накнадити штету, коју сами ироузрокују тим, ако намерно пређу границе својега делбкруга, или намерно раде против одредаба народно-црквених закона, или кривичном намером занемаре своје у народно-црквеним законима обележене дужности. Не може се на одговор позвати због чина онаЈ члан, који при истом није суделовао, нарочито због одлуке, која је донесена у његову одсуству или иротиву гласа му. Накнада може се тражити само редовним судским путем на основу саборске одлуке, доиесене са већином од две грећине гласова. Накнада се не може тражити после три године, рачунајући од времена, кад је овлашћење дотичном члану престало. § 241. Митрополијски унравни савет састаје се сваке године редовно месеца марта, јуна, сеп-

тембра и децембра; а ванредно по нотреби на нозив председника или његова заменика. § 242. Митрополијски управни савет врши права и дужности врховие уираве и контролне влаети, и но том је делокруг му, осим оног што је обележено у другим §§-има овог устава, нарочито: I као врховној управној и контролној власти: 1.) обнародује и извршује народно-црквене законе, саборске уредбе и одлуке, које спадају у његов делокруг, при том издаје по нотреби и ирелазне наредбе; 2.) у прешним случајевима чини до првог саборског састанка привремена, у закону основана, наређења о пословима, што спадају у делокруг сабору; 3.) контролише народно-црквене органе, који су народно црквеним законима постављени, у њихову раду и наређује, да му се о стању ствари или извршењу његових наредаба поднесу извештаји, односно је властан ради тог изаслати из своје средине поверенике; 4.) раснолаже свотама, које су саборским прорачуном установљене и у оквиру тога ирорачуна дозвољава расположиве своте на ванредне и непредвиђене потребе ; 5.) одређује службени делокруг својим чиновницима и издаје подробна упуства за иотчињена му звања, као и за сталне поверенике за надзор добара епископија; 6.) уиравља митрополијским односно руковању му новореним Фондовима, закладама и до брима и врши надзор и контролу над свим народно -црквеним Фондовима, закладама и добрима, овамо рачунајући и она, којима рукују митронолит-патријарх и еиискоии, и може ради тога ! перијодично изаслати своје поверенике; 7.) припрема предлоге за расправу саборску и властан је ради тога стручњаке нреслушати; важније и опсежније предлоге штампа и нре састанка саборскога саопштава саборским носланицима; 8.) подноси сабору сваког саборског састанка извештај о својем раду и заниснике на развиђење; 9.) издаје званичну збирку народно-црквених закона, саборских уредаба и наредаба врховних власти, које имају опште важности; 10) обнародује путем штампе сваке године извештај о стању свих народно-црквених фондова, заклада и добара, којима управља, одпосно које надзирава. II. Као врховној призивној власти : коначно решава у последњем степену о оним стварима, које епархијски унравни одбори решавају у ирвом, односно у другом степену. III. Осим тога бира: 1.) путем стечаја и по исказаној способности своје сталне чиновнике: пероводне, одветничке, књиговодне, благајничке, надзорничке и господарске;