Српски сион

С тр . 444. „СРПСКИ СИОН." Б р . 28.

темељпо обавештепи о суштини, битности државоправпога положаја иаше цркве, ни о истинитом расположењу нашега народа, те су и неки чиии те власти из таквих дана имали на себи обележје пеобавештености, што је било на штету права наше нар. цркв. автономије. Ти моменти су без поговора оставили многу горчину у души нашега народа и многа зебња и добар део неповерења извире из тих времена. То је жалостан, али истинит факт. Дај Боже, да можемо рећи да је то све било и, да бити не ће. Али, славни саборе, зар није било и повољних момената и расположења за уре^ење наше народно-црквене автономије? Да ли је влада била стална сметња, да се деценијама не може да доведе у ред наша нар. цркв автономија ? Зар бага никад не бејаше повољне прилике? Било је, било. Та колико пута се зачује узвик из душе и са усана родољубаца наше цркве и народа, узвик, који гласи: „Пропустила се онда згодна прилика!" или „Била је повољна ситуација! а , и том слично Било је дакле и повољних прилика. Да, славни саборе, било је, само је једна коб наша, што су наши сабори и зле и добре ирилике мерили једиом мером, мером иеиоверења, тако, да су и добре, згодне и повољне прилике прошле, и то по нас без успеха. У нас као да се није ни у што узимала изрека великога немачкога историка, (Ранке) да треба знаши разликовати прилике, та дотле иКи, докле ирилике допуштају, а не даље. Изгледа, да се у нас поштује аксијом: све или — ништа! Моје, скромно мишљење је, да неуспеси иаших сабора у главном извиру из тога нер>азликовања прилика. Све нас то, славни саборе, упућује, да опрезно поступамо и побрииемо се, да нам ниједна дата повољна прилика не оде као и претходнице јој. И ја. славни саборе, мислим, да је и данас повољна прилика за нагтге уређење бага у колико се тиче момента, где је реч о кр. влади. Молим, да ме изволите саслуигатп, јер ћу одмах рећи у кратко и зашто сам уверен. Уверен сам за то, што је 1Бегово Величанство, наш премилостиви Господар, као врховни чувар закона у драгој нам отапбипи, у својем превигањем рескрипту од 20. маја о г., којим је најмилостивије благоизволио допустити сазив народноцрквенога сабора, изрично нагласио, да ставља у дужност сабору, да узме у расправу у првом реду предлоге, који се односе на коначно установљење народноцрквенога устројства, ну све то на темељу, дакле, у смислу IX зак. члаика од 180 6'. Кад врховни чувар закона наглагаује, да се уредба гради на темељу наведенога основнога закона, може ли се, славни саборе, зепсти, да ће висока влада ГБегова Величанства, влада врховнога чувара закона у земљи, хтети силом своје власти наметнути гато год овопредеоној српској православној цркви и народу, гато би и једно п друго морало сматрати за повреду ујемченога автономног права? Ја сам тога уверења, да таква зебња данас не може имати места, не може, јер чим би смо дошли на такову мисао, у исти мах би смо допустили, да краљевска влада хотимице, навалице или ма како друкчије иде за тим, да се опире и противи не само изречној вољи ЈБегова Величанства, својега господара, него и многобројним одре^ењима земаљских закоиа, и да хоће да по |је путем и уиотреби начин, које је превишњи кр. рескрипат од 20. маја о. г. обележио недозвољеним у онај мах, чим је у садржину му ушао став, да се има радити на основу зак. чл IX. 1868. Овај зак. чланак пак, као гато је познато славном сабору, ујемчава нама самостално уре ^ивање, располагање, решавање, управљање и руковање нагаим црквеним, гаколским и фундацијоним пословима и иметком — разуме се у границама земаљских закона. Данас, дакле, после прев. кр. рескрипта од 20. маја о. г., држим, да су препирке о тако званим октројкама беспредметне. Али, господо, ја вас јога и засебно уверавам, да висока влада ни не гаји такве